РТ: Бајден саопштио да САД „имају обавезу“ да бране Тајван од Кине
фото: © Reuters / Jonathan Ernst; Reuters / Danny Kelley / US Navy Handout / RT
Амерички председник Џо Бајден обећао је да ће војно бранити Тајван у случају кинеске инвазије, тврдећи да Вашингтон има „обавезу“ да то учини, упркос томе што нема одбрамбени пакт са острвом.
Упитан да ли ће САД стати у одбрану Тајвана током догађаја у згради Си-Ен-Ен-а, Бајден је одговорио потврдно. Питање је поставио гледалац из публике, студент Универзитета Лојола, који је приметио да је Пекинг „управо тестирао хиперсоничну ракету“.
„Шта ћете учинити да војно будете у корак са Кином и можете ли обећати да ћете заштитити Тајван?“, упитао је студент читајући листу припремљених питања.
„Да и да“, одговорио је Бајден, додајући „Ми смо војно – Кина, Русија, и остатак света то зна, имамо најмоћније војске у историји света. Не брините о томе да ли ће бити моћнији.“
„Али морате да бринете о томе да ли ће се упустити у активности које ће их довести у позицију да могу направити озбиљну грешку.“
Очигледно донекле запањен, водитељ Си-Ен-Ена Андерсон Купер тражио је појашњење и упитао: „Хоћете рећи да ће САД стати у одбрану Тајвана ако Кина нападне?“
„Да, ми имамо обавезу да то урадимо“, рекао је Бајден.
Нејасно је тачно какву „обавезу“ имају Сједињене Државе да одбране Тајван од напада, како је навео Бајден. Вашингтон и Тајпеј немају споразум о међусобној одбрани, јер Пекинг сматра Тајван делом Кине у оквиру своје политике „Једне Кине“, коју су амерички креатори политике деценијама прећутно прихватали.
Према Закону о односима са Тајваном (ТРА), који регулише везе између Вашингтона и острва, Сједињеним Државама је дозвољено да достављају Тајвану „одбрамбене производе и одбрамбене услуге“ како би му помогле да „одржи довољну способност самоодбране“, али тај акт оставља да Конгрес и Бела кућа тачно утврде шта то значи. Претходни споразум који је замењен са ТРА, Кинеско-амерички споразум о узајамној одбрани, је садржавао јасну одредбу о одбрани. Међутим, каснији споразум је превео америчку политику у политику „стратешке двосмислености“, надајући се да ће пронаћи неки средњи пут између Тајпеја и Пекинга усред њиховог вишедеценијског територијалног спора.
Касније је Бела кућа појаснила да Бајденове изјаве нису значиле било какву формалну промену у америчкој политици према Тајвану, а портпарол је изјавио да односе САД и Тајвана и даље дефинише ТРА.
„Подржаћемо нашу посвећеност [Закону о односима са Тајваном], наставићемо да подржавамо самоодбрану Тајвана и наставићемо да се противимо било каквим једностраним променама статуса кво“, рекао је портпарол Беле куће.
Тајпеј се такође осврнуо на коментаре Бајдена, саопштивши да је чврсто одлучан да одржи сопствену самоодбрану, истовремено поздрављајући „чврсту“ подршку Бајденове администрације острву, с која укључује продају оружја у вредности стотина милиона долара, споразум о наоружању који је раније са Тајпејом постигла Трампова администрација.
Иако је Бајден више пута тврдио да не тражи „хладни рат“ са Пекингом, понављајући поново исто, чини се да су акције његове администрације у супротности са тим обећањима. У првих седам месеци његовог мандата, Пентагон је најмање седам пута слао ратне бродове кроз Тајвански мореуз. Свако испловљавање изазвало је осуду Кине, а Пекинг Вашингтон сматра „највећим рушиоцем мира“ у Индо-Пацифику након што је осудио небројена претходна испловљавања и друге провокативне војне маневре у региону.
Извор: РТ
vostok.rs
