Скоро десет година након што се Бугарска придружила Европској унији, многи њени грађани осјећају да су њихови проблеми на дну листе приоритета Брисела.
Многи разочарани Бугари сада гледају према Русији као важнијем сусједу, пише Ројтерс.
То осјећање ће вјероватно бити потврђено у данашњем другом кругу избора гдје се очекује побједа бившег команданта ваздухопловних снага, генерала Румена Радева, који је наклоњен Кремљу, додаје британска агенција, чије наводе преносе Вијести.
Његов став да би Бугарска, чланица НАТО-а, требало да утврди пазар када су у питању међународни савези, погодила је живац у држави која већ зависи од Русије за већину енергије, војне опреме и прихода од туризма.
„Запад и Европска унија су направили многе грешке у Русији протеклих година“, каже за Ројтерс рачуновођа Емилија Тренчева (48).
„Русија је веома важна, а они су је изоловали. Румен Радев ће наћи прави баланс, Обећао је безбједност и то је оно што људи желе да чују“, казала је.
Радев, који на изборима учествује као независни кандидат уз подршку опозиционе Социјалистичке партије, показао је разумијевање за руске акције у Украјини и залаже се за ублажавање санкција Запада Москви.
„Наравно да има кршења међународног права на Криму. Али је такође чињеница да се тренутно руска застава вијори над Кримом. Шта да радимо? Да затворимо очи“, рекао је након побједе у првом кругу избора.
Бугарска је и даље најсриомашнија чланица ЕУ. Гњев народа због слабог напретка у искорјењивању корупције и криминала је прокључао 2014. на уличним протестима, када је на власт дошла актуелна влада десног центра странке ГЕРБ.
Изгледа да је и ГЕРБ разочарао бираче, при чему га многи повезују са неуспјехом ЕУ да спроведе реформе и виде као корумпиран елиту, пише Ројтерс.
„Видимо колапс повјерења у традиционалне власти у Европској унији“, каже Парван Симеонов, политички аналитичар Галуп интернешнала у Софији.
„Прије само неколико година, било је незамисливо чути критику на рачун западних влада. То више није случај. ЕУ више не испуњава наде многих људи.“
Истраживање Галупа у јуну је показало да је повјерење у ЕУ опало на најнижи ниво од 2007. на 48 одсто, са око 60 процената. Истраживање друге организације у августу је показало да 51 одсто Бугара има снажан позитиван став према Русији.
Бугарска је скоро потпуно зависна од руског гаса. Њену једину нафтну рафинерију контролише руски ЛУКОИЛ. Нуклеарна електрана, која производи око 35 одсто струје у земљи, користи совјетске реакторе и руско нуклеарно гориво.
У студији Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону и Центра за демократске студије из Софије, објављеној у октобру, каже се да је економско присуство Русије толико снажно да је Бугарска изложена „високом ризику од заробљавања државе руским утицајем“.
Наведено је да је Русија због јаког економског утицаја могла да унапређује односе са корумпираним бизнисменима и локалним олигарсима који, заузврат, имају утицај на политичаре.
Тагови: Брисел, Бугарска, Европска Унија, ЕУ, Русија