Не постоји бољи начин да се тестирају беспилотне летелице него да се искористе у такозваним борбеним условима, стога су терористи изузетно добри помоћници у овом подухвату, будући да би било који сценарио, у којем се америчко оружје директно користи против Русије, уједно означавао објаву рата, сматрају аналитичари.
Иако су се напади дроновима на руске базе у Хмејмиму и Тартусу у Сирији догодили пре четири дана, тачније на Бадње вече, та тема и даље не престаје да копка међународну јавност, поготово ако се узме у обзир да се провокације против руских снага у Сирији настављају, упркос томе што је званично саопштено да је рат против терористичке организације ДАЕШ завршен.
Наиме, те вечери, 6. јануара, руске противваздушне јединице откриле су 13 непознатих ваздушних мета малих димензија, од којих су 10 летели ка руској авио-бази Хмејмим, а још три ка пункту за логистику руске флоте у Тартусу. Као резултат противмера, шест дронова је руска војска преузела под своју контролу, док су комплекси „Панцир С“ уништили преосталих седам летелица.
Војни стручњаци тврде и да је тај напад дроновима омогућио америчким тајним службама да сазнају више о томе како функционишу руски системи противваздушни одбране који су распоређени у Сирији. Штавише, Андреј Попов, војни стручњак и потпуковник у пензији, тврди да се не ради о дроновима које се могу купити у продавницама, него о високософистицираним летелицама великог домета.
Такве технологије, како појашњава, имају само неколико земаља.
„Верујем да ће надлежни руски ресори спровести веома темељну истрагу и да ће у наредних неколико недеља Министарство одбране Русије поставити америчким партнерима неколико веома озбиљних питања, између осталог, да ли се ради о провокацији или о томе да Американци не умеју да чувају своје високософистицирано оружје.“
Међутим, симптоматично је и то што је одмах након реакције Министарства одбране Русије, да је одлуку о коришћењу дронова могла искључиво да донесе страна која има високо развијену технологију сателитске навигације, реаговао Пентагон и то саопштењем да су уређаји и техника за беспилотне нападе „лако доступни“, те да се могу купити на отвореном тржишту.
„Видели смо да су технологије сличне врсте користили милитанти терористичке организације ДАЕШ. Ти уређаји и те технологије се данас могу лако набавити, што представља повод за велику забринутост“, рекао је за Спутњик званични представник Пентагона Адријан Ренкин Холовеј.
Истовремено, аналитичар са Руског државног универзитета „Плеханов“ Андреј Кошкин тврди да се све то може протумачити као покушај Вашингтона да озбиљније угрози руско војно присуство у Сирији.
Како објашњава, САД формирају нову војску у Сирији у базама које су под контролом коалиције на челу са Америком, тако да се може рећи и да Американци настоје да формирају јединице милитаната под маском опозиције. Када је реч о нападу дронова, Кошкин тврди да само земље које имају развијене технологије могу да организују такав напад на руске базе.
„Међутим, може се констатовати да се Русија прилично успешно одбранила од тог таласа напада, поготово када је реч о нападу из ваздуха. Мислим да се ради о озбиљној кампањи против руског присуства у Сирији, са циљем да се преиспита улога руске војске у борби против тероризма и вероватно са циљем да се Сирија увуче у нови оружани сукоб“, упозорава Кошкин.
Нешто касније је Министарство одбране Русије установило да су дронови полетели из подручја југозападно од зоне деескалације „Идлиб“, коју контролише „умерена опозиција“, након чега се обратила турским властима да појачају мере безбедности и интензивирају рад на постављању посматрачких пунктова, с обзиром да се та територија налази под њиховом јурисдикцијом.