
© fakti.rs
Аутор: Пол РОБЕРТС
ИЗРАЕЛ је способан да, уз помоћ САД, изводи атентате и изненадне нападе. Израелска војска је вешта у бомбардовању цивила и пуцању мајкама и бебама у главу. Али, када је у питању борба, Израел је јадан.
Два пута су чувене Израелске одбрамбене снаге покушале да окупирају јужни Либан како би преузеле контролу над његовим водним ресурсима. И, оба пута је израелска војска претрпела потпуни пораз од руку обичних бораца Хезболаха, којима су недостајали авијација, тенкови или артиљерија.
Можда ће се ово десити и трећи пут.
Тренутни рат са Ираном, који се проширио на Либан, ремети живот Израелаца и доводи до бомбардовања његове територије, јер иранске ракете лако пробијају израелску и вашингтонску противваздушну одбрану.
Све већи број Израелаца сматра започети рат непотребним, „политичким ратом“ и не подржава га. Ако под „политичким“ Израелци мисле на ционистички програм „Великог Израела“, онда је мало вероватно да ће подршка овом програму међу израелским становништвом бити широко распрострањена, а постојећа подршка видљиво слаби.
Осим ако ратни злочинци Трамп и Нетањаху не употребе нуклеарно оружје, Иран ће вероватно победити у овом рату.
Позитивна страна иранске победе биће ослобођење и Америке и израелског становништва од ропства лудог ционистичког програма стварања „Великог Израела“ од Нила до Пакистана.
Американци би требало да се моле за победу Ирана. У супротном, њихова крв и богатство ће се и даље користити за крвави циљ Израела, а то је стварање „Великог Израела“.
Нетањаху жели да мобилише додатних 15.000 запослених Израелаца у војску. Трамп је послао 15.000 маринаца и падобранаца у зону сукоба. Истовремено, Иран је мобилисао 1.000.000 војника.
Шта ово значи?
Ако идиоти Нетањаху и Трамп баце нуклеарне бомбе на Иран, Техеран ће такође дејствовати нуклеарно, уништиће израелски нуклеарни центар Димона. Израела више неће бити. Израел је сићушан, док је Иран величине Западне Европе.
Честити Американци се морају запитати како је Америка постала оруђе у израелским ратовима за „Велики Израел“? Где је нестао захтев да америчка влада заступа интересе Американаца, а не интересе било које стране силе?
Нападе 11. септембра оркестрирали су амерички потпредседник Дик Чејни и ционисти које је он поставио на кључне позиције у влади САД.
Оркестрирани „напад муслиманских терориста на Америку“ био је „нови Перл Харбур“, који је, према америчким ционистичким неоконзервативцима, био неопходан да се уништи седам муслиманских земаља за пет година.
Америка сада ради да за Израел уништи Иран, након што се већ позабавила Ираком, Либијом и Сиријом.
Прошлог месеца, бивши израелски премијер Бенет дошао је у Америку да се обрати Америчкој организацији за Израел и наложио да почну са демонизацијом Турске, називајући је „следећим Ираном“.
У Турској, лидер потцењује опасност. Да је Ердоган правилно разумео ционистички програм за стварање „Великог Израела“, који се реализује пред његовим очима, схватио би да су он и његова земља следећи на реду. И ујединио би се са Ираном да би сачувао суверенитет Турске. Али, Ердоган наивно мисли да може да седи на две столице и да истовремено јаше два коња.
Нема ништа срамотно у борби Ирана за своје право да постоји као суверена држава. А за Америку је срамотно да наноси штету себи и другима док се бори за Велики Израел.