РИХАРД ЗОРГЕ: Обавештајац који је променио ток Другог светског рата

Рихард Зорге, познатији као Рамзај, чувени је совјетски обавештајац и новинар, који је својим деловањем променио ток Другог светског рата.

Поред тога што је био једини обавештајац који дознао тачан датум када ће Вермахт спровести инвазију по западним републикама Совјетског Савеза, Зорге је обавестио Кремљ и да је Јапан одустао од отварања фронта према Совјетском Савезу, што је омогућило Стаљину да пребаци војску са јапанске границе на Московски фронт.

Операција „Барбароса“

Зорге је у неколико наврата покушао да упозори Кремљ да се Немци припремају за велику офанзиву, те да ће се операција „Барбароса“ засигурно догодити средином јуна 1941. године. Поставља се питање — зашто Стаљин није веровао Зоргеу?

Као један од разлога многи историчари наводе то да је Зорге у неколико наврата спомињао 15. мај 1941. године као дан када ће Хитлер напасти СССР. То се, међутим, није догодило. Офанзива се није догодила ни 20. маја, а ни 10. јуна, с обзиром да је и те датуме наводио Зорге у својим дописима.

Историчари наводе да је могуће да баш због тога Стаљин није поверовао да ће се почетак операције „Барбароса“ догодити тог 22. јуна, који је Зорге дојавио недељу дана раније. Поред тога, Стаљин је сматрао и да су то све дезинформације и покушаји Запада да се изазове рат између Немачке и СССР.

Зоргеов обавештајни пут

Рихард Зорге је рођен у Сабунчију у Бакуу у царској Русији (данас Азербејџан). Родио се након Првог светског рата као најмлађе од деветоро деце у породици немачког рударског инжењера и његове жене Рускиње.

Због политичких гледишта, побегао је у Москву где је постао млађи агент Коминтерне, а самим тим и обавештајац за Совјетски Савез, док му је посао новинара послужио као покриће.

Једно време је радио у Енглеској, затим у Кини, а маја 1933. године отишао је у Берлин под шифром „Рамзај“, да обнови контакте у Немачкој како би се инфлитрирао као немачки новинар у Јапану. У Берлину се дружио са нацистима, посећивао пивнице и остваривао познанства. Службено је постао члан нацистичке партије, да би 1936. најзад отишао у Јапан, где је направио обавештајни прстен који су чинили официр Црвене армије Макс Готфрид Фридрих Клаузен, радио-оператер Хоцуми Озаки, као и два агента-новинара Мијаги Јотоку и Бранко Вукелић, југославенски обавештајац при Коминтерни, који је радио као дописник Политике.

Задатак те групе је био да се сазнају војни планови Немачке и Јапана. Када Еуген Ото постаје амбасадор Трећег рајха у Јапану, Зорге постаје саветник за штампу у амбасади, а многе информације сазнаје од самог Ота, који му је уједно био и пријатељ. Амбасаду Трећег рајха је користио да би проверио информације до којих је долазио, а приступ телеграмима је имао у канцеларији самог амбасадора.

Крај Зоргеовог прстена

Зоргеов прстен је пробијен 1941. године, када су Јапанци почели да сумњају у Зоргеа приметивши појачану активност радио-преноса. Јапанска тајна служба већ је пресрела многе његове поруке и круг је почео да се затвара. Зорге је тада начинио кобну грешку бацивши на улицу поруку у којој је писало да сместа напусти Јапан, уместо да је спали. Полицајац који га је пратио је узео бачену поруку што је довело до његовог компромитовања. Ухапшен је 18. октобра 1941. године, заједно са целом групом, иако је Зорге покушао да оповргне учешће Вукелића и Озакија. Зорге је обешен у новембру 1944. године, док је Вукелић добио доживотну робију и умро у затвору 13. јануара 1945. године.

Сви чланови Зоргеове групе били су постхумно одликовани 5. новембра 1964. године Орденом Отаџбинског рата првог степена од стране президијума Совјетског Савеза.

Тагови: Други светски рат, Новинар, Обавештајац, Рихард Зорге