РЕЗУЛТАТИ ПУТИНОВОГ МАНДАТА: Повратак у клуб суперсила

Јуче се навршило пет година од избора Владимира Путина за председника Русије. Половина деценије — пристојан рок за подвлачење црте. Проблем је у томе што је последњих година Русија преживела тако велике промене да традиционални методи оцењивања и упоређивања једноставно немају смисла.

Како би се разумео значај промена које су се догодиле последњих пет година у Русији довољно је погледати вести из тог периода. Поред председничких избора, главна политичка вест у земљи су били велики протести који су почели у децембру претходне године. Како би пре пет година гледали, на пример, на овакве вести?

1. Русија гради мост који Крим, као субјекат Руске Федерације, повезује са копном.

2. У Сједињеним Америчким Државама, „руско мешање“ у политички систем те земље већ дуже време је кључна тема у унутарполитичкој борби, укључујући предизборну председничку кампању.

3. Украјина већ трећу годину ратује у „руско-украјинском рату“. Истина, Русија се тамо још није појавила. Министар иностраних послова Русије упозорио је Запад да Москва неће укинути санкције док не буде реализован план за решавање кризе између Кијева и „сепаратистичких“ територија. Истина, побуњене републике су са Кијевом у последње време све више „на крв и нож“.

4. Министар одбране Русије пренео је Путину да је сиријска Палмира поново ослобођена од исламских милитаната уз помоћ Ваздушно-космичких снага и Снага за специјалне операције.

Ове вести би 4. марта 2012. године изгледале као научна фантастика која нема никакве везе са тадашњом државом. И то је, можда, најважнија поука последњих пет година руском друштву.

Постоје различита мишљења, да су главна Путинова достигнућа у последњих пет година везана за спољну политику: од Блиског истока (где је Русија први пут за деценију поново постала кључни играч) до коначне реализације (без обзира на противљење и разне препреке) многобројних транспортно-енергетских пројеката.

У суштини, последњих година земља је повратила — или скоро повратила — статус светске суперсиле.

Међутим, достигнућа ових пет година су ипак повезана са унутрашњом политиком Русије и у контексту тих достигнућа важно је да руско друштво схвати да је за промене потребно време, а спорост и слаба приметност промена уопште не значе да оне нису успеле.

Када је у фебруару 2014. године Русија први пут видела своје професионалне војнике на Криму, за већи део руског друштва било је јасно да се они нису појавиле јуче, нити прекјуче. Они су резултат вишегодишњих реформи руске војске. Током реформи је било много грешака, али је на крају Русија добила војску којом се сада може поносити.

Без обзира на све проблеме, Русија наставља да се креће напред и добија потврду, иако то повремено изгледа недовољно, да напори који се улажу дају позитивне резултате.

То и јесте главни резултат петогодишњег председничког мандата Владимира Путина. То је истовремено највероватније највреднија поука коју је могла да извуче земља уочи 100-годишњице Бољшевичке револуције.

Тагови: Владимир Путин, Русија