Немачки новинар Свен Феликс Келерхоф предложио је да се сруши споменик у част Битке код Прохоровке, једне од најжешћих борби која се водила у оквиру Битке код Курска, пошто то наводно није била велика победа Црвене армије. Ова иницијатива изазвала је бурне реакције и у Русији и у Немачкој.
„Код Прохоровке није било совјетске победе, није било ни огромне тенковске битке“, тврди Келерхоф у чланку који је објавио „Велт“.
Мишљење аутора је засновано на материјалима немачког војног историчара, пуковника Бундесвера у пензији Карла Хајнца Фризера, и британског истраживача Бена Витлија. Према њиховим подацима, у бици је учествовало скоро 700 совјетских тенкова и близу 200 тенкова фашистичке Немачке. Новинар пише да је Црвена армија изгубила 235 борбених возила, а Немци свега пет.
Заменик председника комитета Државне думе за одбрану Александар Шерин позвао је немачке власти да покрену поступак против уредника листа „Велт“.
„То је опасан пут којим иде немачко друштво: ако се не покрене кривични поступак против тог новинара, то ће представљати знак да политичко руководство Немачке и новинарска јавност прећутно одобравају ставове тог ниткова“, рекао је посланик Спутњику.
Према његовим речима, новинар је прецртао покајање немачког народа због злочина нацистичке Немачке.
Шерин је додао да ако немачке власти и новинари на осуде поступак уредника „Велта“, то може имати страшне последице.
Посланик Бундестага Валдемар Херт је критиковао чланак, наводећи да та тема неће имати неког већег одјека.
„Писање ’Велта‘ је чиста дезинформација са нејасним циљем“, рекао је он за телевизију „360“.
Немачки историчар и аутор књиге „Курск 1943. Највећа победа у Другом светском рату“ Роман Топел приметио је доста нетачних података у наведеном чланку.
Према речима тог историчара, дванаестог јула 1943. године се заиста одиграла велика тенковска битка код Прохоровке.
„Битка није била тако великих размера како је описана у совјетској литератури“, али је у њој учествовало „589 совјетских тенкова против 218 немачких тенкова. Укупно их је било 807“, изјавио је Топел.
Без обзира на то што је напад за Немце био потпуно неочекиван, битка је завршена „тешким поразом Црвене армије“, сматра немачки историчар, али она „није променила ток и резултат Курске битке, јер је немачка офанзива тада већ била заустављена“.
Говорећи о губицима код Прохоровке, немачки историчар је изјавио да је након вишегодишњих истраживања дошао до закључка да су, према совјетским изворима, укупни губици на совјетској страни износили 196 тенкова, а да је број који је навео Келерхоф (235 тенкова) сувише висок и заснива се на подацима који су касније промењени.
Битка одржана 12. јула 1943. године је једна од највећих тенковских битака у Другом светском рату. Према оценама историчара, у њој је учествовало 1.600 тенкова – снаге су биле распоређене подједнако.
Укупни губици Црвене армије су износили 60 одсто, док је Немачка изгубила 75 одсто тенкова.
Немци су желели да окруже противника, али совјетска војска се није повлачила – напротив, успела је да крене у офанзиву. Између осталог, након победе код Курска, стратешка иницијатива у рату је коначно прешла на страну СССР-а.
У част сећања на погинуле, на месту битке подигнут је споменик победе – Звоник на Прохоровском пољу.