РЕШЕТЊИКОВ: Англосаксонци желе да униште Русију, али до великог рата неће доћи

Какву Русију би Запад желео и прихватио у G8?

Судећи по догађајима од прошле године – не било какву! Постоји Русија која представници светске владе очигледно не желе да виде.

Увучена 1914. године у светску кланицу, Русији није смела да изађе као земља победница, јер би то значило „доминацију Русије на европском континенту“.

Прагматични амерички пуковник Хаус (Едвард Мандел Хаус) и његови истомишљеници у Лондону, августа 1914. године отворено су изјавили: „Остатак света ће живети у миру, ако уместо једне огромне, буду постојале четири Русије. Један – Сибир, а остатак – раздељени европски део земље“. Као што се може видети, дробљење Русија је – дугогодишњи и трајни циљ Англосаксонаца и Ротшилда.

Фебруарска револуција 1917. године зауставила је победнички марш аутократске Русије.

У ратним условима 1917. године „пета колона“ је почела да нагриза Руску империју. Шта би било да до догађаја фебруара 1917. године и абдикације Николаја II није дошло?

„Да је Русија 1917. остала организована држава, све подунавске земље би сада биле руске губерније. Не само Праг, већ и Будимпешта, Букурешт, Београд и Софија би извршавали вољу руских власти. У Цариграду на Босфору и Катаро на Јадранском мору вијориле би се руске војне заставе“, – написао је 1934. године мађарски канцелар гроф Иштвар Бетлен, описујући спољнополитички утицај који је Русија имала на почетку друге деценије ХХ века. Са таквом улогом Русије нису се слагали ни у Лондону, ни у Вашингтону, тако да су морали деловати…

Прошле су деценије ХХ века, и поново 1991. године под утицајем „пете колоне“ и њених спољних фактора Русија је поражена. И, вероватно, по њиховим прорачунима, овај пут коначно. Могуће је било приступити завршној фази плана пуковника Хауса – одвајању парчића СЕВ-а, Варшавског пакта, Совјетског Савеза и њихој апсорпцији у ЕУ и NATO.

На самиту Велике седморке, који је одржан 7. и 8. јуна у дворцу Елмау у Немачкој, канцеларка Ангела Меркел је изјавила: „Санкције против Русије могу бити пооштрене ако се ситуација на истоку Украјине погорша“. Овакве речи вероватно могу изазвати узбуђење само у Вашингтону…

Уочи самита G7 свој извештај објавили су и експерти Краљевског института за међународне односе у Лондону. Према речима тих стручњака, европске владе су потцениле опасност која последњих неколико година потиче из Москве. (До 2003. године веровало се да би Русија могла бити конструктивна и здрава чланица међународне заједнице, међутим, постепено се долазило да закључка да докле год се Москва придржава своје садашње политике, она не може бити партнер или савезник јер постојеће разлике потиру све заједничке интересе Русије и Запада.) аутори извештаја признају да Кримски конфликт може довести до директног сукоба Русије и европских земаља.

Енглески стручњаци дају овакво тумачење: „Постојећи руски изазов има двоструку природу: с једне стране, он је бачен Западу, који је принуђен да се супротстави растућој руској претњи, а с друге стране – то је изазов за саму Русију, где расту унутрашњи проблеми: слабе и економија и политичка култура што гуши пословну и грађанску иницијативу. Све ово прети како безбедности Европе, тако и стабилности саме Русије“.

Странци се Русији увек пењу на главу са препорукама о томе како да организује свој живот. И пењу се упорно. За 100 година републиканци и демократе из САД нису променили свој однос према Русији и даље демонстрирају свој интерес зањено смањивање.

Ово је објавио часопис „Конкуренција и тржиште“ и на исту тему разговарао са директором Руског института за стратешке студије, доктором историје и генерал-пуковником Леонидом Решетниковим.

• Леониде Петровичу, чини се да вашингтонски политички и војни естаблишмент отворено говори о својим односима са Русијом у духу наставка Хладног рата. Која је суштина америчких интересовања у Русији? Анкета америчког Pew Research Center-а је показала значајне разлике републиканаца и демократа према политици Барака Обаме према Украјини и Русији.

РЕШЕТЊИКОВ: Сједињене Државе су заинтересоване за слабљење позиција Русије. Независно да ли су на валсти демократе или републиканци. Они нас виде као свог геополитичког, па чак и цивилизацијског конкурента. У том смислу они имају само један циљ. Али, постоје разлике у начину остваривања тог циља. То се може урадити постепено, лагано, без иритације Русије и без подривања ситуацију у свету у целини. Други начин је – деловати жестоко, стварајући за Русију изузетно напету ситуацију.

Креирање такве конфликтне ситуације, помоћу држвног удара у Украјини потпомогнутог од стране Американаца и деловањем садашњих кијевских власти, створило је, међутим, проблеме и самим Сједињеним Државама. У односима не само са Русијом, него и са европским савезницима, као и многе друге компликације. Зато се то и одражава на расположење испитаника у анкетама.

• Стручњаци британског Краљевског института за међународне односе препоручују да се сви припреме за погоршање односа између Запада и Русије и враћање NATO-у улоге кључног инструмента у супротстављању нашој Отаџбини. Они позивају на „припрему за компликације које ће се неминовно десити када у Русији коначно дође до смене руководства“. Шта је приморало британске стручњаке да говоре о могућности понављања у XXI веку сценарија свргавања Николаја II у фебруару 1917. године? Да ли они страхују од лепоте и привлачности православне цивилизације? Зар Англосаксонци поново желе да ослабе својег цивилизацијског конкурента?

РЕШЕТЊИКОВ: Конфронтација са Русијом, САД и њихових NATO савезника, изазвана је дубоким разлозима. Русија је за Запад – алтернатива. И Руска империја и Совјетски Савез, и садашња Руска Федерација у Америци и Западној Европи су сматрани и сматрају се за цивилизацијске контрапројекте свему ономе што већ неколико векова западни свет покушава да наметне свима осталима. У основи свих акција Американаца, Енглеза и њихови саучесника су управо ови разлози, а њихов главни циљ је – слабљење или чак уништавање цивилизацијског конкурента. Њима је то безмало пошло за руком 1917. и 1991. године, мада не без помоћи великог дела нашег народа. Већ два пута су они сахрањивали нашу цивилизацију, допринели територијалном смањењу руске државе, одвајању од ње територија које су традиционално већ вековима део Русије.

Након 1991. године, сматрали су да је циљ коначно остварен, а онда је с почетком 2000-их Русија се поново свету објавила као независна држава која игра важну улогу на међународној арени. Осим љутње због „недопустиве линије руског руководства“ у датој ситуацији од Американаца и Енгелза се није могла очекивати било каква друга реакција. Сада се они оријетишу само на смену председника Руске Федерације, видећи у њему кључни фактор стабилности, јединства и кохезије наше земље.

• Енглезима се не свиђа наш тренутни курс у областима економског управљања и међународних односа. Због тога, по њиховом мишљењу, Русија не може бити партнер или савезник Запада, па чак и негирају било какве заједничке интересе. Зашто експерти виде претњу европским елитама у повратку руског народа на пут уједињења заснованог на љубави према Богу и Русији?

РЕШЕТЊИКОВ: Сједињеним Државама и Западу се не свиђа не само садашљи курс Кремља, него ни руски приступ, руска филозофија и руско размишљање у целини. Они не могу прихватити чињеницу да такви „мрачни људи“ могу да буду њихови партнери и да имају заједнички интерес са њима. Поново желим да нагласим да говоримо о цивилизацијском сватању нас као носилаца оригиналних идеја о свету. Посебно их ужасава то што се у Русији у последње време појављује тенденција оживљавања интереса према духовним путевима развоја, којима је ишла Руска империја до 1917. године. То је за Американце и Енглезе апсолутно неприхватљиво, јер је реч о изградњи наше државе пре свега на темељима љубави према Богу и Отаџбини.

• Експерти су отворено продали своју професионалну репутацију за новац купцима извештаја. То није ништа ново. Да ли је могуће предвидети да објављивање извештаја у ЕУ неће изазвати солидарност народа Западне Европе према бирократама ЕУ, већ супротну реакцију – сазнање да су их управо Руси ослободили од насиља армија Наполеона и Хитлера? Да ли евробирократе могу поново организовати нови директан сукоб између NATO-а и Русије?

РЕШЕТЊИКОВ: Објављивање тог извештаја у ЕУ у целини је прошло неприметно, након кратког времена на њега је заборављено. Ствар је томе што се такви извештаји објављују прилично редовно, нарочито у време заоштравања односа са Русијом. На њих су се, у ствари, сви навикли као на материјални производ медијског ратовања. Без обзира на такве опусе, у глобалу међу популацијом европских земаља расте схватање политике Русије као земље која штити традиционалне вредности човечанства од моралног пропадања и самоуништења, којем су сада изложене и Западна Европа и Сједињене Државаме. Стога, покушај владајућих кругова на Западу да изазову мржњу према Русима и Русији не даје утешне за њих резултате. Мислим да се и опасност од директног сукоба између NATO-а и Русије, о којем у Бриселу у последње време грчевито машу, тешко може обистинити, како због последица његовог одбацивања од стране великог дела становништва – припадника тог блока,тако и због чврстог и принципијелног става Русије и њеног председника.

• Лепо је гледати уздржану, мирну реакцију председника Путина на махинације европских политичара лаке категорије. Изолација Русије и Руса им неће успети. Међутим, само гледати како се одвијају ствари у Европи око Русије, није довољно. Каква је Ваша прогноза што се тиче даљег кофликта између Русије и Запада у 2015. години?

РЕШЕТЊИКОВ: Наравно, да им неће успети да изолују нашу земљу и угуше је санкцијама! И није изненађујуће што Американци не желе то да схвате – они су далеко, на острву, и размишљање им је острвско… Они по правилу о последицама не размишљају јер су навикли да нападају на мале и слабе. Европа – је друга ствар. Без обзира колико их учи историја, колико их се смрзло и погинуло на нашим равницама у последњих 200 година, они се још увек не смирују. Стога ће 2015-а бити тешка за Русију, као и 2016-а. Запад ће повећавати притисак на нас у економским, политичким и хуманитарним сферама, могућа је организација оружаних провокација рукама марионета типа Порошенко и Со., али до великог рата неће доћи. Украјина ће се наћи у стању све већих турбуленција. И Американци, и Енглези, и њихове слуге у неколико наредних година ће морати постепено да смањују своје присуство на овој историјској територији Руског света.

Превео: Срђан Ђорђевић

Тагови: Запад, Леонида Решетников, Русија