Однос Саудијске Арабије и САД се може окарактерисати као „брак из интереса“. Партнерство се базирало на снабдевању САД јефтином саудијском нафтом у замену за обезбеђивање америчког војно-политичког кишобрана. Међутим, Вашингтон се показао као непоуздан партнер, па би Саудијска Арабија лако могла да пронађе алтернативне добављаче безбедносних система, а као кандидате за ту улогу руски експерти помињу Русију и Кину.

„Oвде неће бити проблема са нафтом. Кина ће je купити са задовољством, али и многе друге азијске земље… Чак би и логистички било лакше испоручивати Кини. Што се тиче наоружања, то зависи од специјалне војне операције у Украјини, па се поставља питање колико би времена требало да се удовоље жеље Саудијаца. Али, овде је главно нешто друго – Русија, у принципу, може да да утиче на Иран да се уздржи од било каквих насилних акција против Саудијаца…“, каже експерт.

Тренутно су односи Ријада и Вашингтона упали у кризу – Американци су љути због одлуке Ријада да заједно са другим земљама ОПЕК-а + смањи производњу нафте за два милиона барела дневно, што доводи до поскупљења горива и повећања инфлације у Америци пред новембарске изборе за Конгрес, а истовремено обезвређује западне санкције на руско „црно злато“. Очекивани раст цена нафте, као резултат одлуке ОПЕК-а, Русији би могао да донесе више новца него што га она губи због бојкота ЕУ.

Због тога Америка оптужује Ријад да „подмазује Путинову ратну машинерију”, а Џо Бајден који је одлуку Ријада доживео као увреду прети „последицама”. Вашингтон преиспитује савезништво са Саудијском Арабијом, а као једна од казнених мера помиње се промена услова у пружању војне помоћи Ријаду.

Саудијска Арабија је покушала да умањи значај одлуке и оправда је економском политиком и заштитом властитих економских интереса.

На питање може ли се говорити о геополитичком заокрету Ријада, Балмасов каже да би то било преурањено, јер „намере су једно, а реалне акције нешто друго“. Ипак, додаје он, чињеница је је дошло до озбиљног сукоба између САД и Саудијске Арабије и да постоје озбиљни елементи који би могли да доведу до раскола некада кључних савезника.

„САД су до сада, упркос њиховим захтевима према другим земљама у вези са демократијом и поштовањем људских права, затварале очи на оно што се дешава у Саудијској Арабији. Сви одлично знамо каква је тамо ситуација са националним мањинама, женама и уопште са демократским правима и слободама. Међутим, последњих година су почели да притискају Саудијску Арабију због права жена и томе слично… Саудијци имају озбиљне замерке у вези са свим тим, јер је то једна од ретких земаља која купује америчко оружје у огромним количинама, иако реално такви обими нису потебни…“, прича Балмасов.

С друге стране, додао је Балмасов, Американцима су продавали нафту по веома приступачним ценама и према појединим подацима обезбеђивали су 20 до 25 процената укупне америчке потрошње нафте. Самим тим, ти партнерски односи су нарушени…

Удаљавање САД и Саудијске Арабије приметно је већ дуже време. Након иранских напада на саудијска нафтна постројења Ријад се осећао напуштеним од стране САД, док су Американци побеснели због убиства критичара режима Џамала Кашогија 2018. у саудијском конзулату у Истанбулу, у чему је наводно важну улогу одиграо престолонаследник Мохамед бин Салман.

Две земље такође имају различите погледе на ирански нукларни програм, пошто Саудијци сматрају да се игноришу њихови интереси.

Ако Саудијци направе заокрет ка Русији и Кини тј. земљама БРИКС-а за очекивати је да ће уследити казнене мере Вашингтона.

„Наравно, али ради се о томе да Бајден нема снаге да испуни те жеље које су изнели представаници Демократске странке, захтевајући да се обустави испорука америчког оружја Ријаду и да се повуче контигент. Бајден је то питање одложио до новембарских избора… У ствари, ово је сигнал да је можда, ипак, боље одложити него постићи то да се Ријад потпуно окрене Русији и Кини. Ако предузму нешто озбиљно, Саудијци то могу врло озбиљно да искористе за смањење америчког утицаја…“, закључио је експерт.