Ратну машинерију покреће амерички профит: Пола света крвари због похлепе САД

ПЛАНЕТА крвари из тридесетак рана, пуца се и гине на све стране. Ових дана се Латинска Америка пара по шавовима. Осим у Боливији, Еквадору и Чилеу, ври у Бразилу, Перуу, Аргентини, Венецуели и на Куби. У сва жаришта, прсте су умешали Американаци, и по ко зна који пут потврдили да је њихова историја, заправо, хронологија ратовања.

Вашингтон у оружане сукобе улази без оклевања. Највише ратова сам је креирао и водио, а образложење је увек исто: очување демократије и људских слобода. Само у овом тренутку, америчка ратна машина ангажована је на више десетина фронтова. Од Другог светског рата наовамо, САД готово непрекидно шаљу своје војнике да проливају крв широм планете.

ПРЕМА подацима Института за мир немачке фондације Бергхоф, ратови се, уз (не)прикривено учешће Беле куће, воде у Украјини, на Филипинима, у Судану, Колумбији, Сомалији, на Блиском истоку, у Сирији, Конгу, Мјанмару, Индији, Ираку, Нигерији и Авганистану. Кључни разлог подметања и распиривања пожара је промена режима, долазак на власт оних који ће службовати под Вашингтоном. Ма какав био исход америчких председничких избора идуће године, мало је вероватно да ће се ова стратегија Беле куће променити на добробит света.

Црни рекорд Америка држи у Авганистану, где се рат води већ 17 година. Шефови Беле куће су се смењивали, а ово жариште је остајало. Изгинулима се не зна броја. Чим је победио на изборима, Доналд Трамп је послао 4.000 додатних војника у ову напаћену земљу да се придруже трупама чији су припадници прозвани „бездушним кољачима“.
ОДГОВОР на питање зашто је амбиција шефова Беле куће као по неком правилу огрнута ратном заставом је – профит. Осим њега, САД желе превласт над свима, место на планетарном победничком постољу. Та позиција, опет, са своје стране доноси профит и тако укруг.

На питање ко профитира никада нису одговорили амерички политичари, нити мејнстрим медији. Кључ лежи у војном индустријском комплексу. Чињеница је да би без бесконачних ратова, односно производње наоружања сваке врсте, од пушака и метака до ратних бродова и подморница, посао у овој области стао, а са њим и америчка привреда у целини. Јер, током протекле три деценије, економија САД је стагнирала, само је војна индустрија, иако споро, постојано расла за два до три процента годишње.

Од Другог светског рата америчка влада била је укључена у многобројне ратове и оркестрирала ударе у више од 50 земаља, и то на основу лажи, махом из пера ЦИА, које су служиле као инструмент за уништавање и уклањање влада, чији потези нису на линији интереса Вашингтона. Пример је рат у Вијетнаму, који је наводно избио због инцидента у заливу Тонкин, а све што су о томе писали мејнстрим медији, подређени политици своје владе, било је засновано на измишљотинама.

И РАТ у Ираку поведен је на превару због наводног оружја за масовно уништавање које производи Багдад, а заправо је циљ био елиминисање Садама Хусеина. Последица: Ирак је разбијен и разорен, а на његовој територији никле су бројне терористичке организације. Слична прича одвијала се у Либији са намером да буде свргнут генерал Моамер ел Гадафи, кога је Америка претходно прогласила диктатором.

Аустралијски новинар Џон Пилџер прецизирао је пре пет година да Пентагон води тајне ратове у чак 124 државе и поставио питање зашто Европљани толеришу опасност од новог светског рата и пласирање лажи које оправдавају тај ризик.

„Размере наше идеолошке обраде представљају блистав, чак оштроуман и веома успешан пример хипнозе, као да се истина никада није догодила, чак и док се догађа“, написао је Пилџер у тексту за британски „Гардијан“.

Он цитира лане преминулог америчког историчара Вилијама Блума, који је сваке године објављивао освежени извештај о америчкој спољној политици. Ти извештаји показали су да су САД од 1945. године покушале да свргну више од 50 влада, од којих су многе биле демократски изабране, као и да су се грубо мешале у изборе у 30 земаља и бомбардовале цивилно становништво у исто толико држава, при чему су користиле биолошко оружје, као и да су покушавале да убију лидере других земаља. У многим од тих злочина, савезница САД била је Велика Британија, тврдио је Блум.

Пилџер подсећа да, пошто је припремио свргавање демократски изабране владе у Кијеву, Вашингтон није успео да узме војнопоморску базу на Криму, која историјски и по правди припада Русији. Руси су је одбранили као што су то чинили у одговору на сваку претњу са Запада уназад готово читав век, додаје Пилџер.

– Украјина је, као и Ирак и Авганистан, постала забавни парк ЦИА, која са десетинама специјалних јединица уз ЕФ-Би-Ај јача „безбедносну структуру“ која надгледа бруталне нападе на оне који јој се супротстављају – оцењује Пилџер.

Хилари Клинтон отворено је признала да је истина коју откривају и објављују алтернативни медији, заправо непријатељ државе. У обрачуну са лажима које, преко мејнстрим медија, лансира власт у Америци, то јест у рату за истину, човечанству ипак на располагању стоји једно, све моћније средство, а то је интернет. Добра страна глобализације је чињеница да информацију данас може да пласира буквално свако, као и да она буде доступнија него некада, на зидним новинама.

ХОНГКОНГ

АМЕРИКА је током протекле седмице усвојила закон којим подржава побуњенике у Хонгконгу. Образложење је овог пута концентрисано око демократије, али се „чита“ и економски мотив. Тај документ, против кога је Кина захтевала вето јер подрива њене интересе, чека потпис Доналда Трампа. Пропис предвиђа да САД сваке године потврђују висок степен аутономије Хонгконга који ће оправдати његов посебан трговински статус. Прописује и санкције кинеским и хонгконшким званичницима, у случају да сузбијају слободе на тој територији.

ЗАРАДУ УЛАЖУ У КАМПАЊЕ

НАЈВИШЕ инкасирају највеће америчке компаније за производњу и дистрибуцију оружја. То су „Локид Мартин“ (36 милијарди), „Боинг“ (27,6) „БАЕ системи“ (26,9), „Рејтион“ (22,5) и „Џенерал дајнемикс“ (21,6 милијарди). Профит ових и још на десетине мањих произвођача креће се, кажу експерти, око чак две трећине „колача“ од 886 милијарди, дакле 590 милијарди долара. Ове моћне корпорације зависе од америчког о(п)стајања у грађанским ратовима у несрећним земљама на које је „коцка бачена“, а последњих година и у ратовима против терориста. Ове корпорације дају огромне своте за предизборне кампање политичара, и тако укруг, јер рука руку мије.

БУЏЕТ ПЕНТАГОНА

ВОЈНИ буџет Америке за следећу фискалну годину износи 886 милијарди долара, а 2016. године био је 767 милијарди. Ово је друго по реду највеће издвајање из државне касе, одмах иза социјалних давања. Пентагон од државе добије чак четири пута више новца него што износи војни буџет Кине – 216 милијарди. Војни буџет САД десетоструко је већи од руског који броји 84,5 милијарди. У најкраћем, САД троше више у „одбрамбене сврхе“, односно за наоружање, него девет земаља које га следе на листи и то – заједно.