15.12.2022. - 10:11
© AP Photo / Charles Dharapak
Тужба коју је Кина поднела пред Светском трговинском организацијом (СТО) против САД због забране извоза њених чипова у Кину наставак је трговинског рата којим Вашингтон покушава да спречи економски примат Кине. Ко овлада софистицираним чиповима и вештачком интелигенцијом тај добија глобалну економску премоћ, а потом и политичку и безбедносну.
У то је уверена научна сарадница, др Катарина Закић, начелница Центра за студије Појаса и пута у Институту за међународну политику и привреду у Београду, која подсећа да је трговински рат Америка покренула још у време администрације председника Доналда Трампа, а садашњи Џозеф Бајден само га је наставио.
То је довело до контрамера Кине и без обзира на то што је он довео до обостраних губитака, али много већих америчких, њена политичка процена је била да тај сукоб треба да буде настављен, напомиње Закићева за Спутњик.
Зашто је Кина тужила Америку
Отуда и најновија
тужба Кине поднета пред СТО против САД због наметања
контроле извоза чипова у Кину. Објавио ју је на Твитеру кинески лист Глобал Тајмс, позивајући се на извор у кинеском министарству трговине. Тим потезом, како је наведено, Пекинг покушава правним средствима да заштити своје легитимне интересе.
Кинеска жалба на америчко ограничење извоза чипова дошла је пошто су САД у октобру донеле нови пакет прописа који регулишу које се то технологије чипова могу извозити у Кину. Забрана извоза се, тако, односи на напредне чипове, као и на продају алата за производњу логичких и меморијских чипова у Кини, којој је ограничен и приступ чиповима који се користе за суперрачунаре и вештачку интелигенцију.
Већ виђено и очекивано
Закићева каже да је овакав развој догађаја очекиван наставак претходних сукоба.
„Ово што се десило, а почело је у октобру, започела је администрација председника Бајдена. Реч је о томе да се забрани и на неки начин
ограничи извоз америчких полупроводника или чипова који су произведени не само на територији САД, већ било где у свету, ако произвођачи за то користе америчку технологију“, напомиње наша саговорница.
То је, како указује, само један од начина на који се Америка бори против Кине. Она подсећа да је Америка у августу америчкој привреди и истраживачима определила велике грантове у укупном износу од 52 милијарде долара за помоћ у ИТ области, пре свега за истраживање и производњу полупроводника, односно чипова. Уз то, јачање домаће производње и истраживања, нове мере ограничења у извозу чипова би у исто време требало да ослабе Кину на том плану.
Пекинг неће само чекати
На то, међутим, извесно је, Кина неће гледати скрштених руку, истиче Закићева.
„Оно што је и најављено још прошле године када је усвојен 14. петогодишњи план развоја Кине, јесте да ће она много озбиљније него до сада улагати у ИТ индустрију. Према писању кинеских медија та помоћ ће износити скоро 135 милијарди евра у наредних пет година, што је огроман пакет помоћи кинеским истраживачима и кинеској привреди“, каже наша саговорница.
По њеној оцени, тужбом пред СТО Кина покушава покаже у којој мери ограничења извоза чипова у Кину представљају америчко нелојално економско понашање јер се национални интереси САД у овом случају користе као разлог због кога трговина не може несметано да се одвија. Политички интереси су, како истиче, испред трговинских.
Домет тужбе ипак упитан
Она ипак додаје да је упитно колики је домет кинеске тужбе.
„У којој мери ће СТО, поготово у овом тренутку, чак уколико Кина добије ту пресуду у своју корист, моћи да утиче да се таква позиција поправи остаје велико питање. До сада се врло често дешавало да имамо пресуду СТО, али да оно што имамо у пракси не одговара ономе што је СТО одлучила“, напомиње научна сарадница, стручњак за Кину.
Тако је само неколико дана пре подношења тужбе Кине, СТО пресудила против Вашингтона у другој тужби која се односила на америчке царине на метал. Сједињене Државе су, међутим, одбациле ту одлуку.
Чипови за економски и политички примат
„Ово што се сада дешава између Америке и Кине је последица битке око тога ко ће уствари имати примат у будућности. Јер онај ко пре овлада информационим технологијама, а поготово софистицираним чиповима и вештачком интелигенцијом, тај добија глобалну економску премоћ, а након тога и политичку и безбедносну“, наглашава Закићева.
Она подсећа да су САД, захваљујући пре свега јаком економском успону и развоју, од краја Другог светског рата до данас имале несметани развој у ИТ области. Кина то до скоро није имала и потпуно је, каже, логично што она још касни за САД.
Отварање Кине према свету је, како напомиње, кренуло тек почетком осамдесетих година прошлог верка, а озбиљнија улагања у ИТ сектор од средине деведестих, да би потпуни бум у тој области у Кини био у претходних 10 -12 година.
Отуда, а поготово са плановима о новим великим улагаљима Кине у ИТ, оправдан страх Америке да би могла да изгуби трку са Пекингом коју покушава да добије наставком
трговинског рата.
