РАСПАД СИСТЕМА: Чиме замијенити Шенген?

Западни аналитичари све чешће помињу распад шенгенског система отворених граница и питају се чиме он може бити замијењен.

Аустријска влада саопштила је да ће ограничити број избјеглица које ће прихватити у наредне четири године на око 37.500 годишње. Ова земља прошле године прихватила је око 90.000 миграната. Србија ће, са своје стране, дозволити пролаз само оним избјеглицама које траже азил у Аустрији или Њемачкој, а предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је на нови самит о мигрантима. Њемачки предсједник Јоаким Гаук рекао је да избјегличке квоте морају бити у складу са моралним и политичким потребама, што само компликује положај канцеларке Ангеле Меркел, која се суочава са тешком кризом због политике отворених врата за избјеглице.

Шенгенски систем је у кризи због своје некомплетности, сматрају аналитичари Фајненшел тајмса. Иако су државе-чланице Шенгена укинуле унутрашње границе, нису развиле систем контроле и заштите спољних граница, и то није било важно док су миграциони токови били мали. Међутим, кризе у Либији и Сирији створиле су ријеке избјеглица остављајући чланице ЕУ да саме штите своје националне границе, закључује лист.

Ангела Меркел упорно одбија да затвори њемачке границе, уз објашњење да би таква мјера била противуставна и неефикасна, кажу аналитичари агенције АФП. Меркелова је покушала да окупи Нијемце око слогана „Ми то можемо“, али сада обећава осјетно смањење броја миграната које ће земља примити. Таква акција, додају аналитичари, подразумијева низ нових мјера на националном нивоу и у сарадњи са партнерима из ЕУ и сусједима Сирије, из које долази 40 одсто избјеглица.

Питање са којим се суочава ЕУ је шта да замијени разбијени шенгенски систем, пишу аналитичари Гардијана. Питања на дневном реду укључују и политику ЕУ према својим спољним границама које се протежу хиљадама километара, од Арктика до Медитерана, и потребу да се одговорност пропорционално прерасподели, закључује лист.

Тагови: Аналитичари, Запад, Шенген