Да скандали и конфликти настављају да потресају ,,независну“ расколничку Православну цркву Украјине потврђује и сабор одржан 20. јуна. Кијевска патријаршија одржала је локални сабор на ком је прогласила своје повлачење из ове новоосноване и самопрокламоване вјерске организације и тиме одбацила томос аутокефалности додијељен од Цариградске патријаршије.
Закључцима декларације Кијевске патријаршије наглашава се да она задржава власништво над свом покретном и непокретном имовином купљеном за сопствене потребе или добијеном од државних институција.
Овакав развој догађаја логичан је резултат трајне борбе за новцем и моћи између патријарха кијевског и почасног патријарха Православне цркве Украјине Филарета и тренутног поглавара те самопрокламоване цркве Епифана, пише ,,South front“.
Међутим, иступање Кијевске патријаршије из ПЦУ не значи и крај јавним конфликтима између двије сукобљене стране. Кијевски патријарх је 21. јуна послао званични апел украјинском министру унутрашњих послова Арсенију Авакову у ком тражи од Владе да реагује на “насилно преузимање цркви Кијевске патријаршије од стране групација које су присталице Православне цркве Украјине“. У апелу наводе да су присталице ове самопрокламоване цркве запосjеле манастир Св. Теодосија Печерског, као и Саборну цркву успења пресвете Богородице у Кијеву.
Филарет је назвао ове акције нелегалним и затражио од Авакова да помогне у спријечавању њихових намјера.
Иронија овакве ситуације је у томе да је Филарет у априлу ове године, тада још увијек преставник Православне цркве Украјине, званично наглашавао да није било насилних преузимања цркви у Украјини. Такође је називао лажним извјештаје канонске Украјинске православне цркве (Московска патријаршија) који су указивали на нападе на цркве.
Већ дуже врије, запосједања, напади и насилна отимања су свакодневна пракса расколничких група које подржава украјинска влада, а све против канонске Православне цркве.
Циљ ових јуриша био је да отму што је више могуће ресурса и имовине, игноришући притом све религијске и легалне норме.
Сада, супростављени неканонски ентитети користе ове методе у међусобном рату. Заправо, како наводи “South front“ понашају се попут корупционашких бизнисмена, а не попут вјерских поглавара.