Рамзан Кадиров: Ахмат сила!

Поштујем украјински народ али ми је жао што неки Украјинци не схватају суштину онога што са дешава и допуштају да их Запад искоришћава, рекао је чеченски лидер

Председник Чеченије Рамзан Кадиров недавно је упутио речи подршке српском народу: „Поред свих потешкоћа и опасности, руководство и народ Србије изразили су подршку Русији. Заиста се дивимо таквој храбрости и јединству српског народа“, навео је Кадиров.

Ове речи написао је чеченски вођа на „Телеграму“ поводом посете свог изасланика Турка Даудова Републици Србији и његовог сусрета са председником Александром Вучићем.

Даудов је, на почетку разговора, пренео поздраве из Чеченије председнику Вучићу и целом српском народу.

Том приликом Даудов је председнику Србије поклонио традицонални национални чеченски огртач и капу – бурку и папаку – поручујући да је „чврстина Срба слична суровом карактеру (чеченских) горштака.“

Тим поводом европосланица Виола фон Крамон „упозорила“ је да се Србија све више удаљава од ЕУ.

Рамзан Кадиров је генерал-пуковник руских оружаних снага. Он је на челу војног контигента из Чеченије, који има веома важну улогу у конфликту у Украјини. Недавно је за њим расписана потерница Службе безбедности Украјине. Кадиров им је одговорио: „Господо из СБУ, ви одредите место, ја ћу доћи, доћи ћу по вас и казнићу вас за све ваше злочине.“

Чудовиште, Путинов пас, Франкенштајн…

За западне медије, Кадиров је „чудовиште“, „Путинов пас“ или чак „Франкенштајн“. Изгледа да западни медији не штеде напоре у покушајима да што више оцрне Рамзана Кадирова. За њих, он је „ауторитарни лидер“, који влада Чеченијом „гвозденом песницом“, што му омогућава „његова блискост са Путином.“

Према „демократским медијима“, у Чеченији наводно влада најмрачнија диктатура, а Кадиров предводи своју „приватну војску“, одговорну за „масовне прогоне, мучења и репресију.“ Али чеченске трупе су саставни део Оружаних снага Руске Федерације.

Ови „чеченски борци“, како се тврди на Западу, „играли су веома истакнуту улогу и у подршци руским снагама током такозваних чистки сепаратиста и фундаменталиста“ у самој Чеченији, што је довело до „протеривања 4.000 до 5.000 чеченских бораца са тог подручја у Ирак и Сирију, где се велики број њих придружио Исламској држави Ирака и Леванта (ИСИЛ).“ Изгледа да у овом случају чињеница претходи свом узроку: узрок рата није фанатични исламизам, подстицан и финансиран споља, са Запада, већ је рат у Чеченији, према овим тврдњама, створио исламизам и Исламску државу.

Ипак, како примећује „Ал Џазира“, утицај Кадирова данас сеже много даље од Русије – „све до Северне Африке и Блиског истока, где је, у својству представника председника Путина и Руске Федерације, одржао на десетине састанака са лидерима и високим званичницима у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Јордану, Бахреину, Катару, Либији и другим државама.“

Тако се утицај Кадирова „ојачао унутар заједница на Блиском истоку, што је учврстило и његову позицију на самој руској политичкој сцени.“

Чини се да „Ал Џазира“, као и већина западних извештача уосталом, дубоко жали због тога, што је у најмању руку чудно, јер смо, од Босне преко Косова, навикли да западни медији „увек и свуда подржавају муслимане.“ Осим у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији, и на десетинама других места.

За Запад, Кадиров је постао трн у оку.

Заиста, ко је Рамзан Кадиров?

Неки биографски подаци

Рамзан Ахматович Кадиров (чеч. Къадири Ахьмадан кIант Рамзан, рус. Рамзан Ахматович Кадыров) је руски државник и политичар, лидер Чеченске Републике, члан Бироа Врховног савета политичке странке Јединствена Русија, Херој Руске Федерације (од 2004. године). Син је „првог председника Чеченије“ Ахмата Кадирова.

Чин генерал-пуковника стекао је 5. октобра 2022, за време рата у Украјини, током битке за Маријупољ, где је лично командовао чеченским трупама. Овај чин сигурно није добио из протоколарних разлога. Доделио му га је председник Руске Федерације Владимир Путин.

Рамзан Кадиров рођен је 5. октобра 1976. године, у селу Центарој, у Курчалојевском рејону Чечено-Ингушетске Аутономне Републике, у Совјетском Савезу, као најмлађи син Ахмата Кадирова. Кадирови, иначе, припадају једном од највећих и најугледнијих чеченских кланова – клану Беној.

Почеци његове политичке „каријере“ сежу у доба Првог чеченског рата. Тада се Рамзан, заједно са оцем, борио на страни сепаратиста у Чеченији против руских снага.

Од 1996. године, радио је као „асистент и лични телохранитељ“ свог оца Ахмата Хаџи Кадирова, који је био муфтија Ичкерије. Ахмат Хаџи Кадиров био је један од вођа сепаратистичког и антируског покрета у Чеченији, који је против Русије прогласио џихад.

Други чеченски рат

Али проблем Чеченије није био ислам, већ вехабистички покрет, који се брзо развијао у „отцепљеној“ Чеченији.

Вехабизам је настао у 18. веку, и он, наводно, инсистира на „чистоти вере“. У ствари, то је нека врста протестантизма унутар традиционалног ислама. Вехабизам је тада финансиран претежно из Саудијске Арабије. У то време, чеченски терориста Шамил Басајев формирао је савез са вехабијским борцима, којима је командовао Ибн ел Хатаб, пореклом из – погађате – Саудијске Арабије.

Иначе, овај концепт вере непознат је умеренијој и мистичнијој грани ислама – суфизму, која је већ дуго доминантна у Чеченији. Вехабисти су се тада заклели да ће „истерати све Русе из целог подручја Северног Кавказа“ и образовати „исламску републику.“ Тада су започели напади на војна и полицијска утврђења у суседном Дагестану. Русија није могла да жмури на хаотично стање у побуњеној и „отцепљеној“ кавкаској реублици. Још један разлог за рат постали су терористички напади из Чеченије на градове у Русији.

Други чеченски рат започео је 26. августа 1999. Тај рат није био (само) „унутрашњи сукоб унутар Русије.“ Рат је убрзо привукао велики број муџахедина из низа земаља, које су се налазиле под контролом Запада. У Чеченији (слично ће се касније поновити и у Сирији), јавља се растући отпор према злокобном утицају такозваног радикалног ислама.

Савез ислама и православља

Русија је у том рату извојевала победу. За ову победу заслужан је и лични геније Путина. Прекретницу у рату означио је састанак Путина са Ахматом Кадировим, после чега „кадировци“ прелазе на страну федералне владе из Москве. Дојучерашњи сепаратисти, после састанка Путина са Кадировим, почињу да шире другачију поруку: заједнички живот са Русима није само могућ него и пожељан. Православље и ислам (Руси и Чечени) нису непријатељи. Они су савезници у јединственом фронту отпора према „декадентном Западу“ (речи „декадентни Запад“ изговорио је и руски патријарх Кирил). Са стриктно муслиманског становишта: док је Русија „хрлила на Запад“, она је оличавала непријатеља, изазивајући дубоку одбојност код муслимана.

Ова ситуација се сада може пресликати и на Украјину. Речима Рамзана Кадирова: „Поштујем украјински народ. Жао ми је што неки Украјинци не схватају суштину оног што са дешава и што допуштају да их Запад искоришћава. Ако се то настави, довешће до неповратних последица за Украјинце.“

А то су оне „неповратне последице“ од којих је Чечене спасао Рамзанов отац Ахмат.

Нови пут ислама

Ахмат Кадиров убијен је у терористичком нападу на стадион у Грозном, главном граду Чеченије, 9. маја 2004. Али успомена на њега је и данас веома жива у Чеченији.

Председник Рамзан Кадиров недавно је објаснио шта значи слоган „Ахмат сила“.

То је израз којим се изражава „приврженост принципима и идеологији пута који је назначио први председник Републике Чеченије Ахмат-Хаџи Кадиров“. Штавише, „Ахмат“ је прерастао у симбол и борбени поклич „новог пута ислама“:

„Када кажемо `Ахмат сила`, неки на то додају: `Алах сила`. Свемогући Алах је свемогућ! Али сила може бити и у људима. У овом случају, мислимо на пут Ахмат Хаџија и оних који следе његов пут. Када кажемо `Ахмат сила`, увек додајемо `Алаху акбар`, величајући Свемогућег створитеља и тражећи помоћ од њега.“

Идеологија Запада нуди заваде, мржњу и ратове свим народима Евроазије. Идеологија Ахмата и Рамзана Кадирова заговара слогу и јединство у отпору заједничком непријатељу.

Чују ли њихове поруке и муслимани на Балкану?