У Русији је постављен нови шеф Федералне службе обезбјеђења (ФСО), који одговара за живот руског предсједника. То међутим, није једино чиме се ова служба бави. Шта је све дозвољено најтајнијој специјалној служби Русије и шта она посједује?
Федерална служба обезбјеђења (ФСО) је моћна организација широког спектра дјеловања и крајње затворена. Тешко да се међу руским оружаним структурама може наћи нека која је под већим велом тајне од ове. О дјелатности ФСО могу се само правити претпоставке. Јавности нису доступни никакви подаци о операцијама нити било какви извјештаји. На челу ове службе 16 година је био генерал армије Јевгениј Муров. Он је стари саборац Владимира Путина. Као и руски предсједник, Муров потиче из оружаних структура Санкт Петербурга. У четвртак 26. маја предсједник је ослободио Мурова дужности и на ту функцију поставио његовог досадашњег замјеника, московљанина Дмитрија Кочњева.
Ослобађање Јевгенија Мурова дужности доводи се у везу са чињеницом да је он већ у годинама у којима по закону не може више радити у државној служби. У новембру прошле године Муров је напунио 70 година и медији су већ одавно писали о његовој неизбјежној смјени. Један од најутицајнијих људи Русије постављен је на мјесто директора ФСО само 11 дана након Путиновог доласка на чело државе. Кажу да је он од тада сво вријеме био на истој позицији, и ево, дочекао је да са почастима оде у пензију.
О новом изабранику се готово ништа не зна. Кочњев је човјек без биографије. На сајтовима Кремља и ФСО о њему нема ни ријечи. Зна се само да је од краја 2015. године руководио службом безбједности предсједника државе (дио ФСО), а његова жена је 2015. године, према декларацијама о примањима, зарадила 58,1 милион рубаља (око 830.000 долара). То је више од зараде свих осталих службеника овог ресора. Па ипак, о структури на чије чело сада долази Кочњев постоји нешто више информација, и поред све њене затворености.
Особа број један
ФСО вуче своје корјене из једне управе КГБ-а – државног органа совјетског периода са крајње широким овлашћењима. Поменута управа је била одговорна за безбједност првих људи у држави, као што сада за ту исту безбједност одговарају службеници ФСО. Највише се зна о тој њиховој обавези да обезбјеђују „особу број један“. Већ 15 година се прича да за најризичније предсједникове подухвате (попут роњења у батискафу на дно Бајкала или пилотирања ловачким авионом) службеници ФСО користе Путиновог двојника.
Ти службеници су понекад обучени у црна одијела и носе у ушима микрофон, а понекад су у обичном одијелу умијешани у гомилу. У овој служби раде најповјерљивији људи. Додуше, ни они понекад не одолијевају искушењу да направе селфи на радном мјесту и поставе га у друштвене мреже. Новинари тврде да су често наилазили на сличне фотографије, а наводно и на личну информацију о неком безбједњаку из ФСО. Узгред, ФСО не обезбјеђује само предсједника него и судије, свједоке, званичнике, а такође објекте државне администрације попут Кремља и Државне думе. Па ипак, то је само један од многих задатака (и могућности) ове службе. Под руководством генерала Мурова Федерална служба обезбјеђења се свим силама трудила да добије нова овлашћења и статус главне специјалне службе Русије. У томе јој је највећи ривал била Федерална служба безбједности (ФСБ), и у томе је, по свему судећи, побиједио ФСО.
Контрола милијарди
Средином 2000-их је ФСО поред осталих специјалних служби учествовао у оштрој конфронтацији оружаних структура из најближег окружења руског предсједника. Скривена борба се водила за блискост са „особом број један“, али и за контролу новчаних токова, имовину и ресурсе. Конфликт је 2007. године ушао у отворену фазу и тада су о „сукобу међу специјалним службама“ говорили најпознатији медији Русије, али и сами шефови специјалних служби.
ФСО се сукобио са ФСБ-ом (и из тог сукоба тада није изашао као побједник), као и са Администрацијом предсједника, гдје су „Путинови чувари“ однијели побједу. Битка се водила око државне имовине. Наиме, под влашћу Администрације предсједника били су санаторијуми, грађевинске и саобраћајне организације, комбинати који обезбјеђују храну за федералну власт, као и државне некретнине у иностранству и десетине девелоперских пројеката. Данас, међутим, како пише издање РБК, према Јединственом државном списку, ни једна предсједничка резиденција није под влашћу Администрације предсједника него је регистрована или на Руску Федерацију, или на ФСО.
Међу сталним „активама“ Федералне службе обезбјеђења је и предузеће „Атэкс“, компанија-ћерка ФСО која је основана 2003. године одлуком Јевгенија Мурова. Она је била одговорна за изградњу објеката од федералног значаја, руководила је државним буџетом одређујући с ким ће се потписивати државни уговори и расписујући тендере вриједне милионе и милијарде рубаља (на примјер, тендер за рестаурацију зидова и кула Кремља, Лењиновог маузолеја или Конзерваторијума „П. И. Чајковски“).
Социолошка истраживања за предсједника
Ни то, међутим, није све. ФСО је заиста скоро свемоћна служба. Њени људи имају право да врше оперативну истрагу, да прислушкују разговоре, отварају писма, приводе грађане, претресају станове и конфискују аутомобиле.
Обезбјеђујући одговарајуће ресоре и објекте државне администрације, службеници ФСО наравно, одговарају и за путеве дуж којих су ти објекти смјештени. Под њиховом контролом је свака дванаеста улица Москве, а о свима који имају среће да живе у тим улицама увијек се води досије.
Успут се ФСО бави социолошким истраживањима везаним за становништво. Подразумјева се да су то истраживања затвореног типа. Ти подаци се прикупљају за руководство земље и сматра се да се управо на њих ослањају и предсједник и Савјет безбједности Русије и влада, и да се на основу тих података доносе одлуке. Испитује се популарност страначких лидера и опозиције, врши се мониторинг социјално-економске ситуације у регионима… На примјер, ако је неки губернатор поднио оставку због губитка повјерења власти, онда је у то највјероватније умијешан и ФСО.
Једно од најновијих проширења овлашћења ове службе је стварање и развој руског сегмента интернета за државне службенике. Сада ФСО одговара и за заштићене и шифроване канале везе.
Тагови: Владимир Путин, Русија, ФСО