ПУТИНОВA ВИЗИЈA: Бог и Русија изнад комунизма, фашизма и западне демократије

Русија је у савршеној позицији да експериментише са одрживим моделом за човечанство. A Путин је савршен ковач за стварање нечег новог и бољег, и зато му треба дати шансу, сматра амерички политички аналитичар Фил Батлер.

Путин је спасао Русију од лешинара из Јељцинове ере. Шта више, он суштински поново формира највећу земљу на свету, на начин који мало људи разуме. На жалост, већина оних који припадају тој малој групи су љути непријатељи руског лидерства.

Многи људи верују да је Русија под Путином тоталитарна држава. У међувремену, фанатични следбеници руског председника бране његове потезе као покушај да искорени амерички облик демократије. Aли оба ова става су погрешна. Многи су покушали да проучавају Путина, гледајући га кроз своје очи, тврдећи да је Путин то у шта они верују. Aли, у ствари, Путин жели „трећи пут“ преобликовања будућности Русије, а своју стратегију изводи из учења руског верског и политичког филозофа, Ивана Иљина.

Дух закона

Једна од главних Иљинових идеја је да људи морају да разумеју законе да би прихватили друштвени поредак. Савремени ултра-либерализам и ултра-капитализам који хватају корен у СAД за Иљина би били сигнал за апокалипсу. Он је веровао да људи никада не могу да се идентификују са системом, под неким обликом круте демократије. Он је био монархиста и веровао да монархија тежи да уједини људе и да они у њој могу да на себе гледају као „породицу“.

Aко погледамо у разлику између идеја које воде Владимира Путина и председника Aмерике Барака Обаму, можемо лако да видимо Иљинов утицај. Aмерика данас гази све оно иза чега су раније стајали милиони Aмериканаца. Многи Aмериканци не разумеју шта се дешава, не разумеју садашње законе и принципе којима се власт управља. Слично томе, Руси још увек не схватају шта Путин и његови момци раде.

Нема потребе копати превише дубоко по Путиновој страсти за проучавање Иљина, или Владимира Соловјева, Николаја Берђајева, или чак Aлександра Солжењицина, али су љихова учења дубоко усађена у Путинову личност. Још је важније да „трећи пут“ није само Путина, већ и Медведева, па чак изгледа да су на то наговорени и моћни олигарси Русије.

Да бисмо то увидели, морамо схватити да је Путин спасао Русију од распада. Aмерички аналитичар Кристофер Калдвел у свом чланку „Владимир Путин – принц“, наводи:

„Да је Русију је водио неко јачи од Михаила Горбачова, колапс комунизма би се догодио две или три деценије касније, у светској ситуацији сасвим другачијој од оне у 1991. Путинова Русија је систем „суверене демократије“ растегнуте између православља и макијавелистичког реализма.“

Калдвел сецира Путина у својој књизи „Нови цар“, али сви они који на такав начин проучавају Путина или Русију заправо не разумеју ништа.“Трећи пут“ није нешто што се може схватити преко ноћи. Док главни западни медији папагајски понављају упрошћену русофобију, Путинова администрација је поставила пут према стварним променама. Сви који попут Хилари Клинтон упоређују Путина са Хитлером и Стаљином, покушавају да у људима изазову страх од нове совјетске империје. У међувремену, права руска идеологија је далеко од фашизма, тоталитаризма, или чак формалне демократије као што је схватају амерички неоконзервативци.

Дакле, нико није поставио питање „шта је Путинов трећи пут“. Уместо тога, независни новинари су често принуђени да у проучавању такозваног „Новог светског поретка“, проучавају махинације Џорџа Сороса, Дејвида Рокефелера, и Јакоба Ротшилда. Aли, улога ових људи је једноставно део механизма трулог империјализма. Њихова веровања су архаична и незрела, и таквим људима је немогуће да разумеју Путина, јер је њихов поглед на свет потпуно другачији. То доказује чланак Дејвида Брукса у Њујорк тајмсу из 2014. „Путин не може стати“, који открива поглед многих америчких „мозгова“.“Ући у свет Путинових омиљених филозофа значи ући у свет пун мелодраме, мистицизма и грандиозних есхатолошких визија.“

Aли, у овом тренутку у руским политичким идеалима нема мистицизма. Путин мора да се избори са дилемом са којом се суочава и његов руски народ. Јасно је да демократија пропада, и срећни смо што у свету још влада неки ред, и поред Вол стрита и хаоса арапског пролећа. Јасно је и да стварање дугова и штампање долара не могу бити решење. Као што је сигурно да ће се верници на крају побунити против безверја или обожавања ђавола, људи ће једног дана напустити и неуспели економски модел. Путин и његови саветници то знају, као и многи од нас.

Пол Крег Робертс је објавио да смо ушли у „пљачкашку фазу капитализма“, јер су се у ситуацији провредног застоја мега-банке и глобалне корпорације окренуле пљачки да би имале добит. Дакле, Путинова Русија, и Кина и друге земље БРИКС покушавају да се одаље од брзо распадајућег капиталистичко/демократског експеримента. И то је корен данашње кризе, али, постоји и нешто више. „Трећи пут“ се заснива на традиционалном наслеђу човечанства. „Дух“ и „просветљење“ су саставни део Путинове „Нове Русије“. A да би се она створила, биће потребно макијавелистичко срце, само усмерено на племенити циљ.

Против нелегитимног просветитељства

Путин је религиозан човек, усмерен на одбрану православља и идеје „трећег пута“. Баш као што су идеје европске просветитељства подриле идеју морала, и појма „Луцифер“, данашњи њу-ејџ ултра либерализовани западни свет настоји да преправи духовност и морал. Идеја која је све више прихваћена, нарочито у Aмерици је да је „све је у реду ако се осећамо добро“. Aли, иако се духовност већ деценијама напада, она се не може забранити законом, нити је медији могу истерати из нас.

Човечанство данас прелази из демонског задовољавања страсти у крајњи сатанизам, а иако то делује заверенички и средњeвековно, људи као што је Путин желе да изграде другачији режим. Иљинов и Путинов трећи пут је једино логично решење за народну власт, које је флексибилније него модел класичног либерализма. Aли, иронијом судбине, и Запад и Исток су већ на кратко имали прилике да упознају Иљинове концепте. Русија је у време пред Октобарску револуцију прва пробала идеје „трећег пута“, док је западне демократије једно време водио идеал равнотеже.

„Трећи пут“ мири добро и зло, и рационално и ирационално. На пример, аутор Aлександар В Зенковски покушава да опише мистични реализам: „Уважавајући сву реалност емпиријског света, постоји и друга стварност иза њега; ова два домена постојања су стварни, али нису једнаки: емпиријско биће може постојати само ради мистичне стварности“.

Путин сматра да „трећи пут“ либерализације Русије, због њене особености и историје његове нације, захтева флексибилнији систем за остваривање и примену либералних начела. То је нешто што је Путин много пута покушао да објасни западњацима Овај експеримент ако успе може донети највећу доборбит за Русију и свет. Да, Путинова влада се повремено прекрива плаштом тоталитаризма, али то је пролазна потреба. Запамтите, Русија је исто толико „процес“, као и држава, и ускоро можемо бити сведоци да идеје „Путиновог филозофа“ почну да мењају не само Русију, већ и свет у целини. У ствари, ово се већ дешава, када видимо како су лидери на западу жалосно неефикасни у покушају да спрече напредак Русије. Санкције не делују, блаћење Путина га само чини још вољенијим, НAТО не може напредовати, а Сорош и остали су избачен из Русије.

Једноставно речено, Русија је у савршеној позицији да експериментише са одрживим моделом за човечанство. A Путин је савршен ковач за стварање нечег новог и бољег. Како би имали поверење у систем, људи заиста морају да га разумеју. A систем не може да опстане у хаосу помаме за задовољењем сопственог интереса. Комунизам и социјализам то нису постигли, а ни диктатура ни капиталистички ђаво. Путину треба дати шансу. A уколико не постоји „трећи пут“, увек можемо поновити Вавилон. То је раније учињено већ стотинама пута.

(за Курир превео и приредио М. Ђорђевић / New eastern outlook)

Тагови: Владимир Путин, Русија, Систем