Путинова шала је жива истина: Када се земљама ЕУ не свиђа победник избора – они опет броје гласове

У свакој шали, кажу, има мало истине. А у шали руског председника Владимира Путина, по свему судећи, има најмање шале, а највише истине.

„Властима се није допао један кандидат и одлучили су да поново преброје гласове“, нашалио се председник Русије Владимир Путин на рачун догађаја у Румунији, где се други круг председничких избора одржава 8. децембра.

Додао је и да се ово често дешава у земљама Европске уније. Примећује се и да се дешава у државама, попут Грузије, које се усуђују да обуставе приступне преговоре о чланству у ЕУ.

Контекст у коме се све одвија, истиче за РТ Балкан каријерни дипломата Зоран Миливојевић, показује да је Запад у паду, да време цури – да се стратешки циљеви не остварују.

„Промене у Вашингтону диктирају једну сасвим нову геополитичку ситуацију која не одговара неким западним центрима моћи и интересима, неолоибералним политикама и, ако хоћете, елитама да се неки процеси убрзавају како би се предупредио потпуни пад и губитак контроле“, указује Миливојевић.

О шали нема ни говора: Уставни суд Румуније донео је одлуку о поновном пребројавању гласова из првог круга председничких избора, након што је кандидат који нема ниједну лепу реч за НАТО, нити за чланство Румуније у Алијанси и за кога Запад није навијао, освојио највише гласова.

Реч је о независном кандидату Калину Ђорђеску, чија је победа, ако је веровати писању западних медија, била изненађење за Румунију која је чланица ЕУ и НАТО.

Аналитичари су предвиђали да Ђорђеску неће ући у други круг избора, медији су га углавном игнорисали, а његова кампања се великим делом ослањала на друштвену мрежу ТикТок. Због ове „изненађујуће“ победе и ТикТок је добио пацке: румунски Врховни савет одбране саопштио да та друштвена мрежа поштовала законска правила која регулишу изборни процес током председничких избора.

ТикТок је раније одбацио такве тврдње, рекавши да спроводи смернице против изборних дезинформација и да је већина кандидата водила кампању на његовој платформи, као и на другим друштвеним мрежама.

Биће да су сви криви због тога што је највише гласова освојио кандидат који није по мери Запада.

А у Грузији се атмосфера усијала одмах после одржавања парламентарних избора, на којима је победила владајућа партија Грузијски сан.

Четири опозиционе странке које су ушле у парламент саопштиле да неће признати резултате избора и позвале присталице да изађу на скупове, а председница Саломе Зурабишвили, која подржава проевропску опозицију, такође је позвала на протесте.

Нови талас демонстрација почео је 28. новембра након што је грузијски премијер Иракли Кобахидизе објавио да обуставља почетак преговора о чланству Грузије у ЕУ до 2028. године.

Демонстранти су на протестима који се од тада организују сваке ноћи, гађали зграду парламента каменицама, флашама, петардама, а у ноћи 1. децембра су изазвали и пожар, док их је полиција неколико пута растеривала воденим топовима и сузавцем.

Кобахидизе је на конференцији за новинаре рекао да је „национални Мајдан у Грузији пропао, упркос координисаним покушајима“, а протести су настављени.

У Словачкој се такође се демонстрирало. Демонстранти су се успротивили плану Фицове владе да ревидира кривични закон, а није изостало противљење његовој проруској политици.

Он је недавно и званично прихватио Путинов позив у Москву, 9. маја.

Поручио је да ће се трудити да док је год на власти, да ће блокирати чланство Украјине у НАТО.

Недавно је саопштио да ће наредне недеље бити одржана ванредна седница парламента на којој ће бити размотрени „агресивни испади и понашање на опозиционим протестима и скуповима“, подсетивши да су на протестима носили транспаренте на којима се тврдило да се није догодио атентат на њега, да би нас све требало ставити у полицијски притвор и то не само њега и председника, већ и представнике Словачке националне странке и партије Глас-СД.

Миливојевић подсећа на државног секретара некадашњег америчког председника Барака Обаме (Керија) и „линију ватре“, односно на простор који треба да се интегрише у западну сферу интереса и да се покрије институционализовано, преко НАТО и ЕУ.

„То је наш регион ( пет држава плус ‘Косово’ ), западни Балкан, Јерменија, Грузија, Молдавија, Украјина, то је та линија ватре, која тада није била запоседнута и треба да се запоседне. Ствари се лоше одвијају и на фронту у Украјини, Русија је у офанзиви, отишао је Бајден и милитаристичка политика, долази Трамп са причом о миру, а не о ратовима, интервенцијама“, наводи наш саговорник.

Он додаје да у Европи постоје елите, планови, буџети и програми, укључујући и нову гарнитуру у ЕУ – високу представницу, комесара за одбрану – који су из балтичких република, где милитаристички елеменат доминира.

„Ту се препознаје случај Молдавије, Јерменије, Грузије и овога у Румунији, где води кандидат који је на суверенистичким линијама, и враћамо се на обојене револуције, покушаје мењања, непоштовање права, стандарда, норми. Избори у Грузији су прошли перфектно, избори у Молдавији су у најмању руку били необични код бројања, у Румунији су прошли перфектно – није прошао планиран кандидат“, наводи наш саговорник.

Сви случајеви, како оцењује Миливојевић, чине један мозаик и не могу се одвојити један од другог, односно свет се се мења, мултиполаризам је на сцени – успешни БРИКС, промене у Вашингтону.