– За нас руски свет уједињује и обједињује све којима је стало до руске историје, руске културе, руског језика, и све који се осећају делом тог руског света. Дакле, то је концепт без граница, а Србија сада заузима посебно место у том свету… Моја породица је историјски тесно повезана са Србијом, ми смо ‘српски Толстојеви’. Мој отац је рођен у Новом Бечеју. Моја породица је овде живела преко 20 година, све до 1945. године и самим тим гајимo посебан осећај према Србији. Следеће године прославићемо 100 година од рођења академика Никите Иљича Толстоја, који је рођен у Вршцу, 1923. године. Планирамо да 15. априла одржимо научну конференцију и изложбу посвећену њему. Могуће је и да ћемо снимати и неке документарне филмове, доводићемо научнике и писце. Надам се да ће потомци Толстоја, не само из Русије, већ и из других земаља, моћи да нам се придруже.

– Као прво и најважније, културне везе не треба прекидати и то је оно што је сигурно. Али са економским односима је теже, јер заиста постоје притисци, постоје санкције. Ми у потпуности разумемо позицију руководства Републике Србије која, налазећи се у центру Европе, окружена земљама Европске уније, не може да не утиче тај притисак. Међутим, сачувани су директни летови из Србије, од Београда до Москве и назад и то је такође важан знак. Знам колико је било тешко те директне летове одржати. Чини ми се да су многе ствари у срцима људи, а то је најважније. Дакле, то чак не мора да буде споља видљиво. Ми смо уверени да треба храбро да стојимо раме уз раме, па чак и леђима окренути једни другима, што заправо и јесте право пријатељство.

– Руским медијима у свету није нимало лако. Данас они раде у готово борбеним условима и то свуда, чак и у земљама у којима нема тог спољног фактора. Једноставно су на првој линији информационог фронта. Информациони фронт нико није укинуо, а почео је много пре реалног фронта и никада није престао. Због тога покушаји информационе блокаде Русије делимично указују на то да наши западни партнери баш и не желе да чују истину коју Русија види, у коју верује и коју брани Русија. Нама није потребно жонглирање чињеницама, не треба нам нека врста искривљавања чињеница, увек ценимо искрен глас. А ти новинари који раде у својим земљама су прави хероји данашњице. Када се сукобљавају идеологије, када се сукобљавају различите тачке гледишта, свако сматра да су ставови друге стране непријатељски и штетни. Овде нема ничег новог, нити изненађујућег. Али, још једном могу да кажем, да веома ценимо искрене гласове који се чују, укључујући оне који долазе и од Спутњика Београд.

– Увек се надамо најбољем. Надамо се успешном решавању конфликтних ситуација и постепено ћемо размрсити и овај чвор. Сада је важно остварити циљеве које је председник Путин поставио у Украјини, а потом ћемо увек градити односе, имајући у виду и Србију као најближег партнера.

– Мислим да је прилично тешко завадити народе. Вероватно да у Србији не мисле сви једнако о Русији. Вероватно постоје неке групе људи који могу бити западно оријентисане и то је сасвим нормално, али ипак велика већина, посебно обичан народ у Србији, увек некако сматра Русију братском земљом и тешко да ће се окренути од Русије. Исто се може рећи и за нас.

– Мислим да је културу немогуће укинути. Како можете укинути музику Чајковског, која се у тој истој Америци чује на сваком ћошку?! Или како можете укинути, забранити романе Достојевског и Лава Толстоја, који су преведени на све језике света и налазе се у библиотеци сваке културне породице. Исто важи и за наше сликарство и друге уметности. Свако укидање би било нарушавање сопствених интереса, чинећи себе сиромашнијим. Дакле, чини ми се да је то емоционална реакција у сенци догађаја који се управо дешавају… Све ће доћи на своје место. Чини ми да таква пажња према Русији данас повећава број људи који желе да говоре руски и познају руску културу.