У осврту на годину за нама овај аналитичар констатује да је добро што Русија и Кина нису одговарале на провокације онако како је Запад хтео.

По мишљењу Ђуре Билбије, уредника портала Факти, иако је 2022. била драматична, она је у неку руку једна од најбољих након 1989. кад је пао Берлински зид.

То је година која ће, поготово малим, средњим, па и неким од већих земаља које су сведене на улогу америчких вазала и манипулативни материјал Британије такође бити једна од бољих година јер ће, сматра Билбија, имати за последицу рушење америчког светског поретка.

Што се тиче самог сукоба у Украјини, уверен је да су коначно успостављене све претпоставке да Русија крене у озбиљније операције. Као важну види и најаве из Москве да је, поред демилитаризације и денацификације Украјине, један од циљева специјалне војне операције уједињење руског народа.

На питање да ли су ипак у овој години ближи преговори о оконачњу сукоба у Украјини, Павић подсећа да је Русија давно констатовала да је Запад „недоговороспособан“, али да је ипак покушавала да се с њим договори.

„Увек се поставља питање да ли су Руси били наивни. Споља може да изгледа као да Руси то нису довољно озбиљно схватили и да је Запад преварио Русију као што је Ангела Меркел већ двапут признала да су Минским споразумима куповали време. Али ни Русија није губила време, већ га је и те како добро искористила да се наоружа – од 2014. до 2018. добили смо хиперсонично оружје које још нико нема“, каже Павић, додајући да је Русија све време преговарала али се и спремала за рат.

Уз то, напомиње он, у дипломатији, кад и знаш какав ти је противник, мораш да га истераш на чистину да сви други сазнају оно што ти знаш, не само светска већ и руска јавност, а с друге стране, припремаш се за оно што знаш да је неминовно.

Путин је постао свестан с ким има посла, како каже Билбија, још 2002.-2203. кад су Америкаци изашли из споразума о ПРО: одмах је послао своје људе да обиђу војне конструкторске бирое да сниме стање. Затим је дошао Минхенски говор 2007. кад је послао упозорење Западу, па сукоб у Грузији 2008, повратак Крима у састав Русије 2014, потом руски ангажман у Сирији, прављење нових крстарећих ракета Калибар 2017. и даље производња хиперсоничног оружја. Али то није све – Путин је почео да поправља грешке Михаила Горбачова и Бориса Јељцина у односу према Западу, у складу с упозорењем иранског лидера Рухолаха Хомеинија који је још Горбачову говорио да „истина није у цветној башти Запада“

Проблем Запада је сада, по оцени нашег саговорника, што сада Путин са Си Ђинпингом отвара врата светским процесима.

Кад је реч о тренутној ситуацији у украјинској кризи, Павић истиче да Запад није био заинтересован за икакве преговоре док није постало очигледно да њихов украјински пројекат иде у пропаст.

„Чак и они који су себе лагали о томе колико је Украјина јака сад виде шта се дешава и шта ће тек да се дешава. Кад је Запад слаб онда је спреман да преговара. У том смислу ћемо бити ближи преговорима. Међутим, Запад никад не жели прави компромис, он ако не иде по његовом користи мировне преговоре да узме предах, а да тебе ослаби и заустави твој залет“, упозорава Павић.

Сматра и да договора не може бити док је у Вашингтону на власти неоконзервативна елита обузета хистеричном ирационалном мржњом према Русији и опсесијом да по сваку цену уклони Путина. То, додаје, објашњава и информације које је помињао и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров да у Пентагону разматрају могућност „обезглављујућег удара у срце Кремља“.

У осврту на догађаје на Балкану и ескалацију ситуације на КиМ током 2022, саговорници Спутњика кажу да је добро што је макар постало јасно да Западу ништа не може да се верује.