ПУТИН: Русији предвиђали распад због тероризма

Тероризам на Сјеверном Кавказу 1999. године довео је Русију на ивицу распада и многи свјетски лидери били су увјерени да ће Русија престати да постоји у тадашњем облику, рекао је предсједник Руске Федерације Владимир Путин.

Према његовим ријечима, руководству Русије тада је било јасно да, уколико не буде контроле над ситуацијом, неће бити више шансе за очување земље.

„Одлучио сам – нема другог избора већ да се иде до краја. Није било могуће учинити ништа друго осим гушења тог тероризма, није био могућ договор“, рекао је Путин у интервјуу за филм „Предсједник“ који је данас емитован на ТВ „Русија 1“.

Предсједник Русије каже да су руске специјалне службе у једној прилици регистровале директне контакте екстремиста са Сјеверног Кавказа и представника специјалних служби САД у Азербејџану, те да је упозорио САД на контакте са терористима, али да оне нису послушале.

„Рекао сам тадашњем предсједнику САД и он ми је одговорио – извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моји потчињени, шефови ФСБ добили су од колега из Вашингтона писмо: `Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русији. Сматрамо да имамо право да то радимо и радићемо то убудуће“, рекао је Путин.

Он истиче да никада и нигдје не треба чак ни покушавати употребљавати терористе „да бисте ријешили своје тренутне политичке или чак геополитичке задатке“. „Када их подржите на једном мјесту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их је јуче подржавао“, каже Путин.

„Неко је тамо, посебно у специјалним службама западних земаља, сматрао да ће им, ако неко иде на дестабилизацију њиховог главног геополитичког супарника, а таква је, како сада схватамо, у њиховој свијести увијек била Русија, то у цјелини бити од користи. Испоставило се као погрешно“, рекао је Путин.

Према његовим ријечима, западне земље су послије распада СССР требало да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да је неопходно да се они уважавају.

Истичући да су Совјети гајили илузије о укидању идеолошких разлика са западним земљама, Путин је рекао да је „потребно уважавање у међусобним односима, те тражење равнотеже и узајамно прихватљивих рјешења“.

Путин је као најтеже тренутке на челу државе навео терористичке нападе 2004. у школи у Сјеверној Осетији када је погинуло 335 особа од којих 186 ђака-талаца и у московском позоришту 2002. године када је, према званичним подацима, погинуло 130 талаца.

Путин је рекао и да није изгубио везе са реалношћу и да сасвим може да замисли живот без дужности предсједника, истичући да је за шефа државе изузетно важно да задржи везу са „обичним“ људима.

Он је нагласио да са становништвом комуницира не зато што му требају алтернативни извори информација, већ зато што се осјећа дијелом народа.

Владимир Путин је први пут на мјесто шефа државе ступио 2000. године као вршилац дужности по оставци Бориса Јељцина, да би у марту исте године био изабран за предсједника.

Послије четири године на редовним изборима Путин је реизабран, а од 2008. до 2012. био је на челу владе, да би у марту 2012. године поново побиједио на предсједничким изборима и 7. маја преузео дужност.

Тагови: Владимир Путин, Русија, Тероризам