ПУТИН: Русија ће своје ракете усмерити према земљама из којих јој прети опасност

Председници РФ и Финске заложили су се за то да стране у украјинском конфликту стриктно поштују минске споразуме.

„Приликом разматрања међународне проблематике, посебну пажњу посветили смо Украјини” – изјавио је Владимир Путин после разговора с председником Финске Саулијем Нинистеом. „Сматрамо да је неопходно стриктно поштовање свим споразума постигнутих 12. фебруара у Минску”.

Председник РФ је посебно истакао да „важну улогу има специјална посматрачка мисија ОЕБС у којој раде представници Русије и Финске”.

Нинисте је изјавио да се у потпуности слаже са руским колегом  да је неопходно поштовање минских споразума о Украјини.

„Да би се напредовало у решавању украјинске кризе, потребно је најдоследније спровођење минских споразума” – казао је он. „Радује ме што чујем да се рад контакт групе и радних група у саставу контакт групе наставља” – признао је фински лидер.

По његовим речима, „Русија и Финска активно учествују у раду ОЕБС”. Нинисте је истакао да ће тај посао бити настављен.

„Сада сви треба да уложе максималне напоре да у Украјини завлада мир и да се напетост која постоји у односима Русије и Запада буде отклоњена” – подвукао је фински шеф државе.

Путин је додао: „Да нам нешто није одговарало у минским споразумима, никада их не бисмо потписали”.

„Те споразуме сматрамо праведним и уравнотеженим и утичемо колико можемо на једну страну у сукобу – на непризнате Доњецку и Луганску републику – нагласио је руски лидер. Он је указао да не може да се не примети промена њиховог става: „Они су спремни и желе да преговарају о свим тачкама минских споразума”.

Путин је указао да ЕУ и САД не врше потребан притисак на кијевске власти. Подсетио је  на главне одредбе минских споразума од 12. фебруара које подразумевају, између осталог, промену Устава Украјине, укидање блокаде Донбаса, амнестију и доношењу закона о локалној самоуправи.

„Скрећем Вам пажњу да ниједно од тих питања не спада у искључиву надлежност Донбаса – то је пре свега у надлежности кијевских власти” – казао је Путин, одговарајући на питање финске новинарке – да Москва врши баш довољан притисак на Донбас по питању имплементације „Минска 2”.

„Дозволите, говорећи хокејашким језиком, да Вам вратим пак и питам Вас: зашто наше колеге у Европској унији и Сједињеним Државама не врше потребан притисак на кијевске власти ради решавања свих питања која сам раније поменуо?” – казао је руски лидер.

„Све у свему, сматрам да мински формат нема алтернативу и да, ма колико тежак био, треба ићи тим путем” – рекао руски председник.

Путин се осврнуо на то да у свим тачкама „Минска 2” пише да њихово спровођење Кијев треба да усаглашава са Донбасом. „Треба сести за преговарачки сто непосредно са представницима тих територија и договарати се. Другог пута нема” – сматра председник РФ.

Председници РФ и Финске изразили су увереност да ће украјинска криза бити решена и да ће се трговинско-економске везе Русије и Финске вратити на ранији, висок ниво.

На молбу новинара, Путин је прокоментарисао и изјаву украјинског председника Петра Порошенка, који је назвао „митом” руски кредит од три милијарде долара дат Кијеву у време председниковања Виктора Јануковича.

„Нас не интересује ко је и како располагао тим новцем. Нас интересује враћање тих средстава” – рекао је он на конференцији за медије после разговора с финским колегом.

Путин је истакао да је руски кредит био дат Украјини да би избалансирала буџет и ради решавања социјалних питања. Он је подсетио да је после повећања укупног дуга Украјине до нивоа већег од 60 одсто БДП Русија стекла право да захтева враћање дуга пре истека рока.

„Ми то не радимо зато што узимамо у обзир тешку економску ситуацију (у Украјини)” – нагласио је руски председник. „Али, надамо се да ћемо добити тај новац, како пише у одговарајућем споразуму” – још једном је истакао руски лидер.

Путин је предложио да се сматрају „митом” и средства која је Украјина добила од Запада, ако Кијев тако назива руски кредит.

„Ако неко сматра да је руски кредит мито да председник Јанукович не би потписао споразум о придруживању Европској унији, онда се, вероватно, исто тако митом могу сматрати сва средства која су уложена од стране других давалаца кредита и инвеститора да би тај споразум био потписан. А тамо има много новца из америчких фондова” – истакао је он на прес-конференцији.

Руски лидер је истакао да је тужан због тога што се о руској помоћи говори у таквим категоријама.

„Као што је познато, ново украјинско руководство потписало је те споразуме (с ЕУ), али је одложило њихову имплементацију за више од годину дана – до 1. јануара 2016. године. Поставља се питање: а коме је новац отишао у џеп, ако је то мито? – поставио је питање Путин. – Јер, одложивши имплементацију, ново руководство Украјине урадило је исто оно што је Јанукович предлагао да се уради. Он је предложио да се потписивање одложи. А они су управо одложили имплементацију”.

Одговарајући на питање о последњим претњама од стране НАТО, Путин је изјавио да засад не види реалну претњу у изјавама Запада о могућем размештању наоружања у Европи. По његовом мишљењу, реалнија је претња систем ПРО.

„Не бих дизао тензије; наравно, ми ћемо све анализирати, али за сада не видим ништа такво што би нас терало да се тиме (узвратним мерама) бавимо” – казао је он.

По његовом мишљењу, то са размештањем наоружања су пре сигнали Русији поводом Европске уније”.

„Нас више брине систем ПРО који се већ поставља” – истакао је он.

Путин је нагласио да сматра оправданим узвратне мере од стране  Москве. По његовим речима, „ако неко доводи у опасност територију Русије, она треба да усмери своје ракете према земљама из којих та опасност долази”. „НАТО се приближава нашим границама, а не ми њиховим” – појаснио је Путин.

Председник РФ је истакао да Русија не представља никакву опасност, између осталих, за Финску.

„Највећа гаранција безбедности Финске је њен неутрални статус” – рекао је он.

Тагови: Владимир Путин, Опасност, Ракете, Русија, Украјина