ВЛАДИМИР Путин је учеснике самита Заједнице независних држава, који је одржан у Санкт-Петербургу, упознао са новим документима који осветљавају догађаје који су довели до Другог светског рата.
И до тога да су пољски политичари у то време желели да у Варшави подигну споменик Хитлеру.
Посебно је зато апострофирао извештај који је амбасадор Пољске у Берлину, Јузеф Липски, послао свом министру спољних послова Јузефу Беку 20-ог септембра 1938-ме године.
Руски лидер је нагласио да ће им само предочити његов садржај и цитирати:
„У даљем току разговора, немачки Канцелар, то јест Хитлер, наглашено ми је предочио да је Пољска прворазредни фактор који штити Европу од Русије. Из других фирерових речи следио је закључак да је смислио да јеврејски проблем буде решен миграцијом у колоније – у сагласности са Пољском, Мађарском, а можда и Румунијом. Хитлер предлаже да се Јевреји, за почетак, из европских земаља протерају у Африку“.
Путин је на овом месту приметио: „Ово не би значило да се просто протерају већ да фактички изумру. То би био први корак ка уништењу јеврејског народа, ка ономе што данас знамо као Холокауст“.
Путин је потом цитирао шта је пољски амбасадор још написао свом министру, рачунајући на разумевање и одобравање:
„Рекао сам (Хитлеру) да ћемо му ми – ако се то са Јеврејима догоди и нађе своје разрешење – поставити диван споменик у Варшави“.
Путинов коментар пред лидерима ЗНД:
„Какви су ово људи?! Ти, који су водили овакве разговоре са Хитлером, гурнули су пољски народ под ратну машину Немачке. Имам утисак да о овоме у данашњој Европи намерно ћуте, покушавајући да кривицу за Други светски рат пребаце са нациста на комунисте“.
А истина је обрнута. Сви говоре о пакту Молотов–Рибентроп, а ми европским колегама, открио је Путин, постављамо питање: зар је то био једини документ потписан у Европи са фашистичком Немачком?
1. Декларација (из 1934-те) о непримени силе – између Немачке и Пољске. То је, у суштини, био пакт Пилсудски–Хитлер о ненападању.
2. Англо‑немачки поморски споразум из 1935-те којим је Велика Британија омогућила Хитлеру да има ратну морнарицу.
3. Англо‑немачка декларација Чемберлена и Хитлера, потписана 30. септембра 1938-ме на иницијативу Чемберлена.
4. Франко‑немачка декларација потписана 6. децембря 1938-ме.
5. Споразум од 22. марта 1939-те између Литваније и Немачке и споразум о ненападању потписан 7. јуна 1939-те.
Споразум Молотов-Рибентроп био је у овом низу – последњи.
Председник РФ је лидерима Заједнице независних држава, рекао и да је Запад своје грађане плашио Русијом и у царским и совјетским временима, а чини то и данас:
„Увек плаше Русијом. Ништа се на том плану не мења. Није им важно да ли је она бољшевичка или руска. Ради слабљења СССР били су спремни и на дил са фашистичком Немачком, што се на крају и догодило“.
Путин је претходно изјавио да су совјетске трупе ушле у Пољску тек након што је њена влада изгубила контролу над својим оружаним снагама и догађајима у земљи.
Прецизирао је да су совјетске јединице ушле у моменту када се пољска влада, која је бежала из земље, налазила на граници са Румунијом.
Владимир Путин је навео да је Немачка по Версајском мировном споразуму била дужна да исплати за оно време астрономску суму ратних репарација – 269 милијарди златних марака. А то је било еквивалено – 100 хиљада тона злата.
Ради поређења, руски лидер је навео да САД сада имају 8130 тона злата у својим државним резервама, Немачка – 3370 тона, а Русија – 2250 тона.
По данашњој цени злата, Немачка је требало да исплати репарација 4,7 трилиона долара, а њен БДП је прошле године вредео 4 трилиона долара.