Путин о покушају Запада да укине појмове „мама“ и „тата“: Тражимо противотров

Владимир Путин (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

Председник Русије Владимир Путин одржао је велику годишњу конференцију за новинаре на којој је сумирао резултате рада у протеклој години. Конференција је ове године трајала 3 сата и 56 минута, а шеф државе је одговорио на 55 питања.

Најважније теме о којима је причао председник Русије.

О економији и пандемији

„Неће бити тешко рећи да се наша привреда, суочена са изазовима заразе вирусом корона и неопходним принудним ограничењима с тим у вези… ипак показала мобилизованијом и спремнијом за такве шокове од многих других развијених економија света… чак и ако се узме у обзир Г20. Наша стопа економског пада била је три одсто, што је много ниже него у многим водећим светским економијама и ми смо се опоравили много брже од других земаља“.

О резултатима године

„Генерално, сматрам да и рад Владе и рад Централне банке заслужују задовољавајућу оцену. Резултати су позитивни“. Тако ће БДП Русије до краја 2021. порасти за 4,5 одсто, реални приходи грађана порасти за 3,5 одсто у односу на пад претходне године, а незапосленост ће, упркос одређеним тешкоћама, бити нижа него пре пандемије – око 4,4 одсто, рекао је Путин.

Осим тога, „веома добри су показатељи у грађевинарству, рекордне цифре – 90 милиона квадратних метара“: „Ово је први пут да је такав резултат постигнут у модерној историји Русије“, навео је председник.

О повећању стопа

„Знам за незадовољство реалног сектора због повећања каматних стопа, али ако то не урадимо, може нам се десити као у Турској… Морамо пажљивије да користимо овај инструмент. Али Централна банка води самосталну политику. Можда ће вас изненадити, али не мешам се у рад Централне банке, али га оцењујем позитивно“.

„Мислим да у принципу (у финансијској политици) налазимо златну средину“.

О енергетској кризи у Европи

„Говорили смо, хоћу да поновим, да не треба рушити дугорочне уговоре. Не, Европска комисија нам је тврдила да треба да пређемо на тржишне односе, тржиште ће се регулисати. Ево регулисало се – више од две хиљаде (долара) за хиљаду кубних метара. Ето вам сад“.

„Нека се (Европљани) баве својим проблемима и на време на њих одреагују и не мисле да су тако паметни. Проблеме које су сами себи створили треба да решавају они. А ми смо спремни да помогнемо, што и радимо. Тако је ‘Гаспром’ повећао испоруке Европи и то је уопште једина компанија на свету која се овако понаша“.

О вакцинацији

„Имамо (колективни имунитет) 59,4 одсто. То је колективни имунитет – и оних који су прележали и оних који су вакцинисани. Око 70 милиона људи примило је прву вакцину, више од 70 милиона је добило две. Али то није довољно – потребан нам је имунитет од 80 одсто. Неке земље већ говоре о колективном имунитету од 90 одсто“.

О ситуацији у Донбасу и гласинама о могућем сукобу са Украјином

„Стиче се утисак да се можда (на југоистоку Украјине) спрема трећа војна операција – и нама унапред говоре да се не мешамо, иначе ће уследити неке санкције“.

„Друга варијанта – на тим територијама желе да створе неку АнтиРусију“.

„Али сукоб није наш избор, ми га не желимо“.

О ширењу НАТО-а на исток

„Немогуће је тако живети и развијати се. Стога смо поставили строг услов – нема више ширења НАТО-а на исток… Све у свему, за сада видимо позитивну реакцију. Амерички партнери кажу да су спремни да наставе преговоре почетком следеће године у Женеви“.

За разлику од претходне године, конференција није одржана у онлајн формату, већ су новинари Путину директно постављали питања.

Пандемија вируса корона, ипак, је наметнула нека ограничења, па је сада, за разлику од ранијих година када је акредитацију добијало и више од хиљаду новинара, тај број био ограничен на 507 уз обавезан ПЦР тест и дистанцу од метар и по између столица.

Председник, иначе, не ограничава новинаре у избору тема за питања. Она се, по правилу, тичу разних области унутрашње и спољне политике Русије, понекад и личног живота шефа државе.

rs.sputniknews.com
?>