Председник Русије Владимир Путин признао је да је почетком 2000-их година наивно тумачио политику држава Запада према Русији, без обзира на богато искуство и рад у безбедносним структурама СССР-а.
„Ако се почетком 2000-их нешто негативно дешавало у политици Запада у односу на Русију, рецимо подршка сепаратизму и тероризму на територији Руске Федерације, са чим сам, као тадашњи обавештајац ФСБ-а врло добро упознат, ипак сам то повезивао са инерцијом мишљења и акција“, признаје Путин.
Веровао је, каже, да су на Западу заправо навикли да се боре са Русијом, имају стручњаке за то и немају где с њима, па тако по навици ратују са СССР-ом.
„Али то је било наивно гледање на реалност“, додаје Путин у интервјуу који је дао новинару Павлу Зарубину.
„Без обзира што сам већ 20 година радио у органима безбедности, у Спољно обавештајној служби СССР-а. Без обзира што сам после био заменик градоначелника Петербурга, директор ФСБ-а, директор Савета безбедности и чак председник владе неко време. Имао сам наивно гледиште да цео свет разуме шта се десило Русијом, да је постала сасвим друга држава, да нема идеолошке супротности нити основа за сукоб“, објашњава председник.
Тек нешто касније се засигурно убедио да су на Западу после распада СССР-а и даље били расположени за уништење Русије, државе са највећом територијом на свету и великим бројем становника ако се упореди са европским земљама. Као таква никоме јака није потребна, додаје.
„Желели су да поделе Русију, како је то предлагао амерички политичар Збигњев Бжежински, на пет делова и да их потчине себи, користе наше ресурсе, рачунајући да тако подељени нећемо имати право гласа и нећемо моћи да бранимо националне интересе, како их бранимо како то ради јединствена руска држава“, закључује председник.