Путин неће прихватити преговоре по принципу „нове територије у замену за улазак Украјине у НАТО“

За Русију је улазак Украјине у НАТО неприхватљив, јер би то значило нови рат између НАТО-а и Русије у будућности, оцењује руски експерт Богдан Безпаљко, коментаришући писање западних медија да Кијев води затворене дискусије о могућности предаје изгубљених територија Москви у замену за улазак у НАТО и друге безбедносне гаранције.

„Што се тиче могућих преговора између Кијева и Москве, или Кијева и Запада с једне стране, и Москве с друге стране, они су теоретски могући. Друго, што се тиче конкретних услова, по мом мишљењу они се још нису поклопили, јер услови морају бити прихватљиви за обе преговарачке стране. То што Украјина сада оглашава за Русију није ни привлачно, ни прихватљиво. Зашто? Зато што је Кијев више пута изјављивао да чак и ако ове територије остану под руском контролом, никада их неће правно признати као руске“, каже Безпаљко.

Улазак Украјине у НАТО означио би одложени рат између војно-политичког савеза НАТО и Русије након неког времена, јер би Запад и НАТО могли да искористе то време за повећање војне производње, формирање мобилисане војске, успостављање финансијско-економског система, обнову украјинске државе и украјинске војске, пуњење Украјине плаћеницима и да онда поново уђу у војни сукоб са Руском Федерацијом, упозорио је Безпаљко.

„Зашто нам је то потребно? То нам уопште не треба. Штавише, руска војска сада доживљава успех на западном правцу, у запорошком правцу, у Доњецку и у низу других праваца. Курска авантура нема никакав суштински утицај на руски курс… Дакле, ако се овакве гласине и појављују у медијској сфери, онда се једино као истина може сматрати то да се преговори и контакти могу одвијати под неким обострано прихватљивим условима, али, без сумње, ови услови су за нас неприхватљиви и тешко да ће бити садржани у било каквим документима“, сматра Безпаљко.

„Фајненшел тајмс“ у чланку под насловом „Украјински променљиви војни циљеви“, између осталог, пише да се у Вашингтону и неким европским престоницама, као и у кијевским кулоарима расположење мења, од вере у победу и ослобођења територија до невољног прихватања да ће сукоб морати да се реши преговорима који ће највећи део земље сачувати за Украјину.

Перспективе Украјине, наводи лист, замагљене су првенствено опасношћу од победе Доналда Трампа на америчким изборима следећег месеца и његовом жељом да брзо оконча сукоб, као што је обећао. Упоредо са ескалацијом на Блиском истоку, чак и неке западне земље које су раније инсистирале на војној победи над руским снагама преиспитују своје циљеве. Иза затворених врата прича се о споразуму у којем би Москва задржала фактички контролу над око петином Украјине, додаје „Фајненшел тајмс“.

Истовремено, према овом споразуму, остатку Украјине требало би да буде дозвољено да се придружи НАТО-у или да му се дају безбедносне гаранције.
Овај сценарио се ослања на две претпоставке. Први је да ће Запад пристати да Кијев уђе у Северноатлантски савез. То би захтевало огромно и скупо распоређивање снага од стране САД и њихових партнера и „оставило би их у стању хладног рата са Русијом“.
Други је да се Владимир Путин убеди да преговара, иако је одустајање Украјине од уласка у НАТО један од кључних захтева Русије. Сумња се да је Путин спреман за преговоре по принципу „територија у замену за мир“ све док сматра да његова војска може постићи више, закључује лист.

Каква је судбина Украјине

Руски председник је летос изнео нове услове за преговоре са Украјином. Путин је тада рекао да су руски услови једноставни и своде се на следеће – украјинске трупе морају бити потпуно повучене из Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорошке области, са читаве територије ових региона, а други услов за преговоре требало да буде изјава Кијева да се одриче намера да уђе у НАТО.

„Заправо, разлог за почетак војног сукоба била је могућност уласка Украјине у НАТО и њеног претварања у истурену позицију Алијансе на граници Русије. То јест, ми смо заузврат предлагали да НАТО одустане од пријема у чланство низа држава и формација које су у суштини тампон зона између НАТО и Русије. Досадашњи услови које су стране постављале међусобно се искључују. Од нас траже да платимо пола трилиона долара контрибуција, да напустимо све украјинске територије и признамо пораз. Ми захтевамо да се четири нова региона укључена у Устав Руске Федерације признају као руски, да се укину све санкције у економским, политичким и другим областима које су уведене против Русије и да се започну преговори. Ти услови су без сумње неостварљиви и међусобно се искључују. Дакле, сада говоримо о постизању договора под неким реалним условима. И наравно, укључивање Украјине у војно-политички савез НАТО никако се не може сматрати прихватљивим условом за Русију“, истиче Безпаљко.

Безпаљко очекује да ће у будућности бити успостављени контакти и да ће започети преговори. Временом ће ти неприхватљиви услови бити промењени у преговорима који ће се водити ван очију јавнсоти, а онда ће, када се коначно договоре, уследити јавни преговори.

„Највероватније ће Украјина бити подељена. Она ће доживети судбину Пољске или Кореје, што значи да ће бити подељена на две државе, од којих ће једна, у ствари, бити Русија, а друга ће, можда, бити независна Украјина, која је значајно изгубила своје територије. Мале су шансе да ће та држава бити чланица Европске уније и НАТО-а, а о низу других услова ће се расправљати – то су локације војних база, финансијски и економски услови, услови транзита, енергетског транзита, транзита робе, приступ Украјине мору, режим Црног мора и тако даље“, каже Безпаљко.

На питање каква је реакција руског и украјинског друштва на могуће уступке у преговорима, Безпаљко каже да руско друштво није расположено за уступке, јер Руси не желе да руски губици буду узалудни.

„Што се тиче украјинског друштва оно није јединствено. Већи део украјинског друштва жели прекид рата и повратак нормалном животу, под било којим условима – или под условима самосталне државе, или под условима укључења у састав Русије, или под условима уласка у ЕУ. Само да рат престане. Постоји и мањи део друштва који је заинтересован за рат. То су или идеолошки мотивисани националисти или људи који од сукоба зарађују политички и финансијски капитал. Ови последњи су заинтересовани за наставак сукоба. За њих је идеално да то траје вечно, деценијама, како би на томе зарађивали“, закључио је Безпаљко.