Директан сукоб НАТО војске са руском армијом био би опасан корак који би довео до глобалне катастрофе, изјавио је руски председник Владимир Путин.
Он је додао да се нада да лидери Алијансе имају довољно памети да тако нешто не покрену.
„Увођење војске у директан сукоб са руском армијом – то је опасан корак који би довео до глобалне катастрофе. Надам се да постоји довољно памети у главама оних који о томе говоре да тако нешто не учине“, рекао је Путин на конференцији за новинаре у Астани.
Путин се такође осврнуо и на изјаву генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга да би „победа Русије представљала пораз НАТО“ рекавши да је пораз Украјине – ствар концепта, правне технике, да се тај пораз може разумети на различите начине.
„Ево на пример – Крим је постао субјекат Руске Федерације 2014. године. Да ли је то пораз? Треба разумети шта је ту по среди“, рекао је он.
Руски председник је казао и да то што се тренутно дешава у Украјини није пријатна ствар, али да Русија није предузела кораке у будућности би ствари биле само још теже. Самим тим, како је додао, све кораке које је он предузео су исправни и благовремени.
Нема више потребе за интензивним нападима
Путин је казао и да тренутно нема више потребе за извођењем интензивних удара на Украјину, тренутно су на столу други задаци.
Он је казао и да Министарство одбране Русије у првим налетима није погодило све објекте на територији Украјине који су били планирани, те да сада „дорађују посао“.
„Из, колико ми се чини, 29 објеката, седам није погођено као што је то Министарство одбране планирало, тренутно се тај посао довршава. Нема више потребе за интензивним нападима, макар не сада“, рекао је руски лидер.
Преговори са Украјином
Русија је увек говорила да је отворена за преговоре са Украјином, а ако Кијев буде спреман тада ће бити потребни посреднички напори оних који то предлажу, рекао је Путин.
„Увек смо говорили да смо отворени за преговоре са Украјином. Чак смо постигли одређене договоре у Истанбулу, ти договори су фактички скоро па финализовани. Али чим се војска повукла од Кијева, кијевске власти су одмах изгубиле жељу за преговорима. Ако они буду спремни за то, онда ће, вероватно, бити неопходни посреднички напори свих оних који су заинтересовани за то“, рекао је руски лидер.
Путин је подсетио да је Кијев донео одлуку према којој се забрањују преговори са Русијом.
„Индија и Кина увек говоре да је потребно да се успостави дијалог, да се све реши мирним путем. Знамо њихов став, то су наши блиски савезници, партнери, ми поштујемо њихов став, али знамо и став Кијева. Они (кијевске власти) су све време говорили да желе преговоре и то су као тражили, а онда су донели званичну одлуку којом се забрањује да се ти преговори воде. О чему ту да причамо?“, прокоментарисао је руски председник.
Он је додао да је Русија захвална председнику УАЕ Мухамеду бин Заједу ел Нахијану за посредничку улогу у решавању хуманитарних питања у Украјини, укључујући размену заробљеника.
Путин је истакао да се и турски лидер Реџеп Тајип Ердоган лично укључивао у рад на размени заробљеника са Украјином.
Мобилизација готова за две недеље
Све мере у оквиру делимичне мобилизације биће завршене у року од две недеље, саопштио је Путин.
По његовим речима, у јединице је већ послато 222.000 људи од планираних 300.000. Није било предлога од Министарства одбране Русије да се повећа број мобилисаних, прецизирао је Путин.
Руски лидер је појаснио да дужина контакт линије прелази хиљаду километара, самим тим није било могуће чувати је само уз помоћ војске са уговорном обавезом, због чега је и било неопходно да се објави делимична мобилизација.