Путин је у интервјуу арапским медијима указао на то да Русија не може да не буде забринута због ситуације у међународној стратешкој стабилности и безбедности.

„То су очигледне ствари. Сједињене Америчке Државе су 2002. године изашле из Споразума о противракетној одбрани, који је, желим још једном то да нагласим, био камен темељац целог система стратешке безбедности у свету, јер је ограничавао могућности стварања противракетне одбране обе државе. Трамп нема везе с тим“, рекао је руски председник.

Према његовим речима, смисао је био у томе да ниједна земља нема илузије да може да победи у нуклеарном рату.

„Они су изашли из тог споразума, трудећи се да осигурају себи очигледне стратешке предности, сматрајући да ће имати ракетни штит, а да га Русија неће имати. И да ће на тај начин постати веома рањива, а да ће САД и њихова територија бити покривени системом противракетне одбране“, рекао је Путин и додао да је још тада рекао америчким колегама да Русија још не зна како ће радити тај систем, те да неће трошити десетине милијарди на њега, али да ће одржавати стратешки баланс.

„Ми смо произвели и друго оружје, које за сада нико на свету нема. То су ракетни комплекси који не лете по балистичкој него по равној трајекторији, али хиперсоничном брзином. Хиперсонично оружје за сада такође нико нема. Оно ће се, наравно, појавити код водећих армија света, али и код нас ће се до тада такође нешто појавити. Ја већ знам шта, на чему наши научници, конструктори и инжењери раде“, рекао је Путин.

Руски председник је навео да је то довело до одређене трке у наоружању.

„То је већ чињеница и нажалост то је тако“, додао је Путин.

Он је, такође, подсетио да су САД недавно иступиле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.

„Такође, према мом мишљењу, то је погрешан корак, могло је то и другачије да се уреди. Мени су, узгред, разумљиве бриге САД. С разумевањем се према томе односим. Друге земље развијају тај вид наоружања, а Русија и САД су саме себе ограничили у томе. Ипак, раскидање Споразума није било потребно. Могуће су биле и друге варијанте развоја ситуације“, рекао је Путин.

Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета престао је да важи 2. августа, на иницијативу Вашингтона.

Трка у наоружању ништа добро неће донети

Трка у наоружању неће донети ништа добро свету, али Русија се неће увлачити у енормне буџетске трошкове, рекао је Путин, подсетивши да је Русија тек на седмом месту у свету по трошковима за одбрану.

„Ја вам, вероватно, нећу открити тајну, али можда ћу вас изненадити — Русија је на седмом месту по трошковима за одбрану. Саудијска Арабија је трећа, друге су САД које троше 716 милијарди и тражиле су чак 750 милијарди за следећу годину, а прва је Кина која је на нешто више од 777 милијарди. Не знам колико троши Саудијска Арабија, мислим да њен буџет за одбрану износи 59 милијарди. Затим Велика Британија, па Француска, па Јапан са 48,1 милијардом, према подацима које имам. Тек онда иде Русија са 48 милијарди“, рекао је руски председник.