Путин: Бомбардовали су Београд, погодили амбасаду Кине, где је ту међународно право?

Владимир Путин (Фото: EPA-EFE/SPUTNIK/KREMLIN POOL, илустрација)

Сведоци смо велике глобалне мултиполарне промене у свету, наш задатак је изградња новог света, изјавио је руски председник на пленарној седници међународног дискусионог клуба „Валдај“.

Руски председник је истакао да нико није хтео да слуша Русију, а да је ароганција Запада једноставно била ван сваке памети.

„Све ове године упозоравамо: овакав приступ не само да води у ћорсокак, већ је испуњен све већом претњом војног сукоба, али нас нису послушали. Просперитет Запада је у великој мери постигнут пљачком целе планете и бескрајном експанзијом. Русија није започела рат у Украјини, већ покушава да га оконча“, нагласио је.

Руски председник је навео да форум „Валдај“, који традиционално окупља политичаре, научнике, стручњаке и јавне личности из многих земаља света, још једном потврђује висок статус тражене интелектуалне платформе.

„‘Валдајске’ дискусије су увек одраз најважнијих процеса у светској политици 21. века“, истакао је.

Према његовим речима, глобални проблеми човечанства захтевају колективна решења, а себичност и уображеност ће довести до ћорсокака.

„Током протеклих 20 година у свету су се десиле озбиљне промене. Русија је способна да да огроман допринос новом светском поретку, али су неки погрешно схватили нашу спремност – као потчињавање“, нагласио је руски председник.

Бомбардовали су Београд, погодили амбасаду Кине, где је ту међународно право?

Путин је подсетио да је Запад први пут проговорио о „застарелој организацији УН“ када су САД и савезници почели да бомбардују Београд без одобрења Савета безбедности.

„ЕУ и савремено међународне право је застарело и треба га укинути. Треба створити нешто ново“, нагласио је Путин

Руски председник се осврнуо и на жртве Донбаса, истакавши да је покренут рат против тог региона, а да мртву децу у Донбасу нико није бројао.

„Нико у другим земљама, посебно на Западу, није плакао за мртвима“, указао је.

Путин је подсетио да је Русија предлагала да уђе у НАТО, али су они одбили.

„Предлог Москве да уђе у НАТО су одбили. Западу, одређеном делу западне елите, увек је потребан непријатељ“, истакао је.

Како је навео, Русија се ангажовала на подршци становника Крима и Севастопоља, није их застрашивала етничким чишћењем у нацистичком духу, нити је покушавала да потчини Донбас бомбардовањем.

Руски председник се дотакао и руске Специјалне војне операције, напоменувши да она има за циљ окончање рата који Запад води већ десет година.

„Сви једнострани кораци Запада неизбежно ће наићи на узвратне акције. Русија је највећа земља на свету, не тражи нове земље, а украјинска криза није територијални сукоб“, напоменуо је.

САД намећу своју економску линију Европи, наставио је Путин, покушавајући да замене законе неким правилима, назвавши их „некаквим глупостима“.

„Стално чујемо: морате, дужни сте, озбиљно вас упозоравамо… Ко сте ви уопште? С којим правом имате некога да упозоравате?“, указао је руски председник.

Путин је додао да је појам цивилизације за Русију вишеструка појава, да нико од њих није гори ни бољи од других, сви су једнаки, напоменувши да је Русија увек извлачила поуке из историје за будућност, јачајући национално јединство и интегритет.

Како је оценио, човечанство се не креће ка фрагментацији и блоковској конфронтацији, већ пре ка синергији, поручивши да своја цивилзација не сме да се изда, јер то води у хаос.

„На Западу су заборавили шта је компромис, желе да прогурају своје интересе по сваку цену. Видећемо шта ће од тога бити. Нико нема право да влада светом за друге“, јасно је поручио руски председник.

Разноликост света треба да буде темељ универзалног развоја, ништа се не може наметнути, оценио је Путин, и додао да Русија жели да живи у отвореном свету, где ће бити различитости и где нико неће подизати вештачке баријере.

„Не можете да осигурате безбедност једних на рачун других, хармонија је достижна свима, само треба оставити по страни понос и не гледати на друге као на дивљаке. Ми смо за правду за све. Ера експлоатације било кога је прошлост. Земље и народи су јасно свесни својих интереса и могућности и спремни су да се ослоне на себе“, рекао је Путин.

Русија је била, јесте и биће један од темеља светског система, казао је руски лидер, нагласивши да је Русија уверена да ће се мултиполарни свет успоставити.

„Русија је спремна на конструктивну интеракцију са свим земљама, али и на оштро супротстављање онима који се залажу за диктатуру. Свет будућности је свет колективних одлука“, сматра Путин.

Како је додао, Русија чека појаву здравог разума у Кијеву, док ће за то време бранити своје традиције и вредности.

Путин је изразио уверење да ће Сједињене Државе на крају превазићи застој у подршци Украјини, који је повезан са буџетским проблемима, напоменувши да „ће наћи новац и штампати га више“.

„У Европи је економска ситуација много гора него у Сједињеним Државама, велике економије стагнирају. Многи производни погони у Европи се затварају и селе у САД. За Вашингтон штампање новца и разбацивање по свету ништа не кошта, јер само током ковид периода штампали су више од девет билиона долара“, додао је Путин, напоменувши да ће Европа помоћи Украјини само на рачун даљег погоршања економије и положаја њених грађана.

Руске границе се нигде не завршавају, а руски свет је генерално глобалан, оценио је председник Русије.

„За трећи квартал ове године видимо суфицит у буџету. Руски буџет се добро сналази и сналазиће се у будућности са спровођењем СВО. Потрошња на одбрану је удвостручена, али истовремено имамо буџетски суфицит у овом кварталу изнад 660 милијарди рубаља, ово је здрав буџет. Такође, Русија у потпуности самостално себе снабдева основним врстама хране“, указао је.

Упитан да прокоментарише употребу нуклеарног оружја од стране Запада, Путин је поручио да је одговор Русије на могући нуклеарни удар на њену територију апсолутно неприхватљив за било ког агресора и да непријатељ неће имати шансе да преживи.

Путин је подсетио да у руској војној доктрини постоје два разлога за могућу употребу нуклеарног оружја: „удар против нас и претња постојању Русије“, истакавши да не види потребу да се снижава праг за примену доктрине.

„Нико при здравој памети не би помислио да употреби нуклеарно оружје против Руске Федерације. Ми смо заправо завршили рад на стратешком ракетном систему „сармат“. САД су само потписале документ о забрани тестирања нуклеарног оружја, док га је Москва, за разлику од Вашингтона, потписала и ратификовала. Данас не постоји таква ситуација да било шта угрожава постојање руске државе“, казао је Путин и додао да је извршено последње успешно тестирање крстареће ракете „буревесник“.

Руски председник се осврнуо и на украјинску контраоофанзиву, указавши да губици украјинских трупа износе више од 90.000 људи, као и 557 тенкова.

Путин се дотакао и скандала са украјинским нацистом у канадском парламенту, који је лично истребљивао Јевреје, упитавши „да ли председник канадског парламента хоће да каже да се Холокауст није догодио?“.

„Председник парламента није могао да не зна да се тај човек борио за Хитлера, на страни нациста. Ако председник канадског парламента не зна ко је Хитлер, онда је он идиот, а ако зна, а позвао је у парламент есесовца онда је нитков“, поручио је.

Како је додао, Русија неће да се намеће Европи и да није она та који затвара врата, већ да Европа ствара гвоздену завесу на сопствену штету.

„Свет се мења, а пењати се кроз прозор и цепати панталоне није најбоља ствар, постоје друга врата. Многи европски лидери, сами Европљани, кажу да је Европа изгубила суверенитет. Русија се у великој мери удаљава од опадајућег европског тржишта ка растућим тржиштима, укључујући Азију“, указао је Путин, нагласивши да ће Русија престати да постоји ако не буде суверена.

Упитан да прокоментарише изјаву шефа Европског савета Шарла Мишела, да је „Русија наводно издала Јерменију“, Путин је поручио: „У нашем народу кажу – чија би крава мукала, а ваша би ћутала“.

„Русија је 15 година нудила Јерменији да направи компромис и врати пет територија Карабаха Азербејџану и задржи две за себе, али они су то одбили. Руске мировне снаге у Карабаху после 2020. године имале су право само да надгледају поштовање примирја, а Јерменија је сама признала Карабах као део Азербејџана“, напоменуо је Путин.

Он је додао да када је Карабах прогласио независност, нико га није признао, па чак ни Јерменија, иако је то било чудно.

„Јерменија је признала Карабах као део Републике Азербејџан и на тај начин решила то питање. Шта сад да радимо?“, упитао је руски председник.

Путин је навео да је из медија сазнао да је Јерменија признала Карабах као део Азербејџана и да тада Москва није била посебно обавештена.

„Када ће и на који начин Азербејџан успоставити уставни поредак у Карабаху било је само питање времена. Јерменија не престаје да буде савезник Русије, док смо ми учинили све што је било могуће, а и руски мировњаци су погинули бранећи Јермене у тој области“, навео је Путин, напоменувши да ако Јерменија остане савезник Русије, Москва је спремна да настави да пружа помоћ Јерменима у Карабаху.

Како је навео, јерменског становништва у Нагорно-Карабаху готово да и нема.

Тема овогодишње седнице је „Праведна мултиполарност: како осигурати безбедност и развој за све“.

Овогодишње, 20. заседање форума „Валдај“ одржава се у Сочију од 2. до 5. октобра. У његовом раду учествује 140 стручњака, политичара, дипломата и економиста из 42 земље Африке, Евроазије, Северне и Јужне Америке.

Путин се традиционално састаје с учесницима „Валдаја“ од оснивања клуба 2004. године.

Прва конференција одржана је у Великом Новгороду код Валдајског језера, па отуда и назив форума. Од 2014. године састанци клуба одржавају се у Сочију.

Изузетак је 2020, када су се десиле промене због пандемије вируса корона: догађај је одржан у Москви, а председник је учествовао путем видео-линка. Прошле године састанак клуба такође је организован у руској престоници.

Међународни дискусиони клуб „Валдај“ је удружење водећих страних и руских стручњака из области политичких наука, економије, историје и међународних односа. Клуб је настао у септембру 2004. на иницијативу агенције „РИА Новости“, Савета за спољну и одбрамбену политику, листа „Москва тајмс“ и часописа „Русија у глобалним пословима“.

РТ Балкан
?>