На северу Европе почињу ратне игре – прво су Норвежани започели највећу војну вјежбу од завршетка хладног рата у покрајини Финмарк која се граничи са Русијом, ангажовано је пет хиљада војника и 400 возила.
На одговор руског председника Владимира Путина није требало дуго чекати. Руска Северна флота дигнута је на изненадну проверу борбене готовости која ће обухватити готово 40 хиљада војника, 41 ратни брод, 15 подморница, пуно више од норвешке вежбе „Удружени Викинг“.
Руски министар обране Сергеј Шојгу објаснио је како управо на северу Русија мора да посвети пажњу новим претњама војној безбедности земље.
С друге стране у Русији је пуштен у јавност документарац у којем Путин признаје да је био спреман на нуклеарну конфронтацију због Крима.
„Није одмах било јасно каква ће бити реакција на анексију Крима. Зато сам на самом почетку морао дати директне наредбе војсци“, рекао је Путин, истакавши да је био спреман да дигне нуклеарну узбуну.
Цитирају се и Путинове речи изречене на банкету у децемру 2011. уочи председничких избора у марту 2012., у присуству научника и новинара из целог света. У опуштеној атмосфери Путин им је, очекивано, говорио о томе колико је баш он неопходан Русији, а онда их изненадио.
„САД жели добро односе с Москвом само зато што знају да је Русија једина која може уништити Америку за пола сата, или и мање“, рекао је својевремно Путин.
Тада су речи вероватно схваћене као чаврљање уз пиће, сад, кад је Крим анексиран, изазивају другачије реакције.
Тагови: Владимир Путин, Војска, Русија, САД