Пут без повратка: Ово је велики искорак ка темељној промени људске расе

Технолошки искорак Илона Маска којим је робот усадио чип у људски мозак представља део процеса суштинске и темељне промене у кретању људске расе. Шта ће уследити на крају тог пута можемо само да претпоставимо из утопијских и дистопијских романа, говори за Спутњик теоретичар и публициста Станко Црнобрња.

Он објашњава да је процес увођења компјутера у људски организам, али и ум, пут без повратка, али не нужно лош. Тај пут, сматра Црнобрња, није сам по себи ни добар ни рђав, већ представља природан ток напретка цивилизације и човека који има тежњу за променом и побољшањем.
Колико год појединац жалио за неким минулим временом, каже он, не постоји начин да се технолошки напредак „искључи из зида нити извади из штекера“, јер ће се у том случају „планета стати и угасити се“.

Црнобрња такође говори о „технолошком детерминизму“, односно чињеници да је већ сада постало врло евидентно да технологија, поготово комуникациона, мења друштвене односе. Комплетне генерације већ сада не могу и не желе да замисле свој живот без мобилних телефона, говори Црнобрња, а исто тако сутра неће моћи да замисле свакодневицу без робота и вештачке интелигенције.
Та промена ће се десити, а то у ком смеру ће она да иде зависи од непосредних дневних политика и лудила којима је планета опхрвљена, али тај процес иде и он је незаустављив. Евидентно је да неки људи који су врло способни, моћни и богати осећају да морају да иду тим путем и то је поента коју треба схватити. Постоје увек људи, у свакој епохи, у свакој цивилизацији, који пробијају све могуће замишљене границе. Ми имамо у својим главама неке границе за које кажемо „е, преко тога се не иде“, међутим, има људи који из епохе у епоху то пробијају и праве неку врсту прогреса и промене планете, рекао је Црнобрња за Спутњик.

Он објашњава да, иако се после сваког већег искорака у науци помисли да је граница могућности остварена и да „нема даље“, увек има нешто ново и увек постоји могућност да се „иде даље“. Увек постоје људи који променом желе да праве паре, да стварају ново задовољство и забаву, али, додаје Спутњиков саговорник, постоје и они који напросто желе да мењају постојећи поредак. Те људе, говори Црнобрња, треба пратити, гледати шта раде, како размишљају и шта постижу.
Потреба или забава богаташа?

Поступци и намере Илона Маска уназад десет година откривају један изузетно амбициозан, комплексан и далековид план за промену услова на планети, говори Станко Црнобрња. Већини људи то изгледа као играрија ужасно богатог човека, међутим, у тим амбицијама достижу се конкретни резултати, попут овог најновијег, додаје он.

Прешло се из научне фантастике у реалност. Он је најавио своју компанију „Неуралинк“ пре више година, а покренуо је и поступак пред свим органима државе да се добију дозволе за такве интервенције на живим људима. Он је те све дозволе добио пре него што је поступак покренуо и данас имамо вест да је робот хируршким путем уградио мождани имплант у део мозга који контролише кретање. Прва намера те технологије је да мислима путем импулса који покрећу мозак омогући људима који су непокретни да се крећу или да људи који имају потешкоћа контролишу курсор, тастатуру или друге уређаје који су у масовној употреби.

Технолошки могул се огласио на друштвеној мрежи „Икс“ рекавши да ће се имплант звати „Телепатија“ и да ће омогућити контролу телефона или компјутера, преко којих ће човек даље имати контролу над свим другим уређајима – путем мисли. Први корисници биће они који су изгубили способност да користе руке и ноге, рекао је Маск.

Вечни живот и нестанак човека
Свакако да овакве вести отварају низ питања у вези са могућим злоупотребама и да нико не може знати шта је Маск зацртао као свој крајњи циљ, али, додаје Црнобрња, будући да су његови подухвати поприлично амбициозни, може се претпоставити да је крајњи циљ исто оно што се већ дуже време „врти“ међу најбогатијим становницима Земље – вечни живот.

Постоји идеја која за циљ има да сво памћење, све биолошке и друге параметре људског бића дигитализује и пренесе у друго људско или вештачко биће. Ово би функционисало тако што би се комплетна меморија, па чак и емоције, пребациле у ново тело, чиме би се осигурао бесконачни живот, објашњава Црнобрња идеју којом се хипотетички замишља „бесконачни“ човек.

Препоручујем да се што мање запиткујемо „да ли нам све ово треба“ када је у питању неки технолошки искорак, јер ће се то свакако показати само. Неке су технологије славно пропале, а неке су такве да без њих више не можемо живети и то је та „дарвинистичка“ прича у технологији. Неки пропадају, неки пролазе, између свих тих технологија стоје људи и стајаће све док вештачка интелигенција не преузме ствар у своје руке. Тад ћемо имати потпуно нову планету Земљу, закључио је Црнобрња за Спутњик.