ПРОШЛО ВРЕМЕ „АБРАМСА“: Ноћна мора за америчке генерале: нови руски тенк Т-90АМ
Фото: ruskarec.ru, Виталиј В. Кузмин
Све се више у Пентагону говори о неопходности осавремењивања копненог вида војске САД, који није више тако доминантан у свету, посебно када се говори о последњој деценији 20. века. То се пре свега односи на оклопну компоненту, тј. конкретно на основни борбени тенк „Абрамс“.
Озбиљне резултате у развоју и производњи савремених тенкова направиле су војне индустрије Израела, Јужне Кореје, Немачке и посебно Русије. У последње време НР Кина, али и Иран све више „грабе“ ка светском врху, када је у питању производња савремених тенкова. Недавно је Заменик начелника копнене војске САД, генерал-мајор Џон Мареј, признао пред комисијом сенаторског комитета да је одавно прошло време када је „Абрамс“ био најбољи тенк на свету. Међутим, упркос значајним финансијским улагањима, уочљив је тренд забрињавајућег пада иновативности у америчкој војној индустрији, посебно када се говори о развоју наредне генерације оклопних борбених средстава. То очигледно боли америчке генерале, који долазе из оклопно-механизованих јединица војске САД. Посебно када се види шта на том плану ради Русија и њена тенковска индустрија која је прва избацила тенк нове генерације Т-14 „Армата“.
Укратко, даља модернизација тенка „Абрамс“ је исцрпљена. Он не само да нема никакве шансе у директном сукобу са руском концепцијом „Армата“, него би засигурно лоше прошао и у судару са Т-90А и његовим дериватима (посебно је интересантна најновија модернизација на стандард Т-90АМ). Уосталом, поред бољих тех-такт. карактеристика, то су показала и реална борбена искуства из последњих ратова. Славни амерички тенк је са својом последњом модификацијом достигао свој максимум, и дефинитивно је зрео за пензију.
Нема боље провере од оружаног сукоба
Основни проблем код „Абрамса“ представља лоше избалансирана оклопна заштита. И поред додавања додатних слојева оклопа, она и даље остаје његова најслабија карика. Ово је у безброј случајева доказано, приликом сукоба са лако наоружаним герилским групама и терористичким организацијама на северу Ирака, где се мало, мало, па појави неки видео-клип на којем се види његов крај тј. уништење. Даље додавање оклопа, сразмерно повећава масу тенка али и његове димензије.
Укратко, „Абрамс“ се претвара у тешку, преспору, нефункционалну грдосију, која је савршена мета на савременом бојишту.
Само у периоду 2003-2005. у Ираку је услед различитих околности изгубљено 80 тенкова типа „Абрамс“. Међутим, слика постаје још депресивнија ако се узме у обзир њихова борбена и техничка оперативност. Наиме, у борбама са лако наоружаном герилом, као и услед бројних техничких кварова главних компоненти електронског и механичког система тенка, крајем 2004. године је из Ирака у САД пребачено чак 530 тенкова, ради њихове поправке/ремонта и враћања у борбену функцију. То је скоро половина од укупног броја тенкова „Абрамс“ који су у оквиру америчког контигента били присутни у овој држави (1135 јединица).
Узимајући у обзир овако негативне резултате који су претили да се претворе у једну свеопшту бламажу, амерички инжењери су решили да под хитно започну са његовом модернизацијом. Основна компонента ове модернизације је ојачавање оклопне заштите, уграђивањем додатног оклопа и елемената динамичке заштите позади тенка и на његове бокове. Међутим, ни оваква техничка интервенција није дала скоро никакве резултате.
Према различитим подацима, на северу Ирака је од септембра 2016. године до данас уништено 47 тенкова типа „Абрамс“. Поред Ирака, амерички тенкови горе и у каменитим брдима Јемена. Хути су само до краја 2015. године уништили 14 тенкова M1A2S.
У сиријској армији се налази одређена количина руских тенкова Т-90А. Треба напоменути да се ради углавном о основној верзији овог тенка (из 1992. год), која је касније унапређена на далеко виши стандард захваљујући бројним пакетима модернизације. Од његове појаве на сиријском ратишту упркос огромној концентрацији оружја у рукама терориста, изгубљена су свега 2 тенка Т-90А. Први је погођен ракетом која је лансирана из америчког против-тенковског комплекса „TOW-2А“. Важно је напоменути да та ракета није пробила оклоп тенка, већ да је његов губитак настао услед недовољно искусне посаде коју су чинили Сиријци. Даље, приликом овог догађаја на тенку је био искључен комплекс активне електрооптичке заштите „Штора-1“. Пошто је ракета ударила у тенк, посаду је захватила паника и они су без већих физичких последица напустили оклопно средство (пошто је био откривен, митраљезац је услед експлозије настале приликом судара ракете и динамичке заштите тенка, лакше контузован). Захваљујући овоме, милитанти су запленили тенк практично у исправном-оперативном стању. Други тенк је уништен у борбама око града Ханасер, када је погођен за сада неутврђеним средством услед чега је рањен возач тенка. Упркос поготку, сва тројица чланова посаде су успела да се из тенка безбедно извуку. Услед детонације плоча динамичке заштите дошло је до пожара на спољном делу тенка. Пламен је потом кроз отворене отворе на куполи продро у његову унутрашњост, после чега је тенк изгорео.
Руски тенк Т-90АМ: ноћна мора за Пентагон
Последња његова модификација је тенк ознаке Т-90АМ. За разлику од америчког конкурента, овај тенк има значајно већу проходност и брзину маневра. Од свог западног колеге је лакши за готово 20 тона. Захваљујући интеграцији новог система ДЗ „Реликт“, поред повећања оклопне заштите, додатно је смањена његова силуета. Посебно када се има у виду површина његова фронталне пројекције, што сада представља далеко тежу мету за противника наоружаног против-тенковским оружјем. Међутим оно што је најважније по питању његове оклопне заштите је додавање система активне заштите „Афганит“ (на експортне верзије се уграђује комплекс АЗ „Арена“). „Афганит“ је предвиђен за уградњу на нову генерацију тенкова „Армата“ и представља последњу генерацију када су у питању руски системи АЗ оспособљени да ефикасно уништавају хиперзвучне поткалибарне пројектиле брзине 1,800+ м/сек. Овако нешто ни изблиза не постоји на тенку „Абрамс“, и његовим каснијим модификацијама. Очигледно да Американци нису нашли решење када је у питању самостални развој оваквог типа заштите, који омогућава пресретање кинетичког пројектила и његово уништење на безбедној даљини.
Сам систем аутоматизације је далеко бољи на тенку Т-90АМ. Упркос продору нове технологије која је базирана на компјутерима, број чланова посаде на тенку „Абрамс“ и даље чине 4 човека. Код Руса је тај број остао на 3 људи. Овде главни фактор представља аутоматски пуњач топа, који се једноставно не може успоредити са мануелним начином пуњења какав је и даље актуелан код „Абрамса“. Захваљујући аутоматизацији процеса пуњења тенковског топа, значајно је већа његова борбена каденца у односу на „Американца“.
Што се тиче успоредбе тенковских топова, они су приближних карактеристика. 120/125мм. Ипак треба нагласити да је руски топ у калибру 125мм значајно модернији уградњом верзије 2А46М-5, и да се ова верзија топа може више поредити са последњом модификацијом уграђеном на немачком тенку „Леопард-2“ – мод. L/55.
Оба тенка користе поткалибарне кинетичке пројектиле чије језгро је ојачано применом радиоактивног Урана. Тренутно, оваква муниција нема премца у свету када је у питању борба против оклопних борбених средстава. Захваљујући својој великој брзини и изузетно згуснутом саставу, овакви пројектили имају велику пробојну моћ (3БМ-48 „Свинец“ пробија око 600мм оклопа на даљинама 2км, док је амерички аналог М829А3 нешто пробојнији-700мм). Међутим, како даљина расте, тако се губи и пробојна моћ ових пројектила. На пример, на даљини од 3км амерички поткалибарни пројектил пробија око 500мм оклопа што је већ недовољно за савремене тенкове. Поред ове муниције, тенкови у свом арсеналу имају широку палету кумулативних, високо-експолозивних парчадних граната.
Значајна руска предност се осликава у томе што Т-90АМ може да из цеви топа испали навођену против-тенковску ракету, док код „Абрамса“ овако нешто не постоји.
Ради се о ракети са тандем бојевом главом „Рефлекс-М“ чији домет износи читавих 5км, док је пробојност процењена на 850-900мм оклопа заштићеног динамичким плочама.
Оваква пробојност је сасвим довољна да се пробије тенк са еквивалентом оклопне заштите коју поседује „Абрамс“. Ефективни домет топова са поткалибарним гранатама износи највише 3,500м, тако да руски тенк за целих 1,500м има предност у односу на свог западног такмаца.
Укратко, руски тенк је у односу на „Абрамса“ бољи готово у свим параметрима који су везани за:
- Ефикасност оклопне заштите (активна заштита „Афганит“ + динамичка заштита „Реликт“)
- Степен покретљивости и жилавости у борби
- Мања силуета на бојишту што га чини тежим за уочавање
- Већа борбена каденца основог топа
- Боља аутоматизација система интегрисаних у тенк, мања посада
- Способност лансирања против-оклопних ракета из цеви топа
