Аналитичар Душан Пророковић сматра да турски лидер Тајип Ердоган не може побиједити у сукобу са руским предсједником Владимиром Путином, те да је Анкара дошла у ћорсокак из којег не може изаћи без великих посљедица. „Неоосманистичка доктрина отворила је пуно питања, која су захтевала конзистентан одговор и асиметричан приступ у реализацији. Турска власт то није имала“, оцијенио је Пророковић у тексту објављеном на сајту Фонда стратешке културе.
Према Пророковићевом мишљењу, ако Ердоган призна пораз у овој фази „рата“, отвара се питање његовог останка на власти.
Он оцјењује да је акцијама у претходне четири године, усмјереним на рушење сиријског предсједника Башара ал Асада по цијену сарадње са „Исламском државом“, што је кулминирало обарањем руског авиона, Турска потрошила све кредите да учествује у будућим договорима о Сирији, а вјероватно и о реконфигурацији Блиског истока.
„Наставком таквог понашања /даље наоружавање исламских екстремиста, копнена интервенција у региону Алепа, јачање акција против турских Курда/ сасвим је могуће да ће доћи и до реконфигурације Турске.
Довољно је само да Русија снажније подржи Курде и да кризу из Сирије пресели у Дијарбакир“, објашњава Пророковић.
Иако је могуће да ће се Ердоган још неко вријеме одржати на челу Турске – што захваљујући промјенама устава, што захваљујући посљедњем споразуму са ЕУ /три милијарде евра за збрињавање миграната плус безвизни режим/, биће то, сматра Пророковић, период мучења и за њега и још више за Турску.
Пророковић оцјењује да је Ердоган погријешио у избору тактике и да се одлучио на симетрично реаговање, потпуно превиђајући посљедице, а посљедња, вјероватно и кобна грешка Ердогана, била је обарање руског борбеног авиона изнад Сирије.
„У одбрани своје позиције Ердоган и премијер Турске Давутоглу толико су се запетљали, да не само да у њихове одговоре више нико не верује, већ су добро пољуљали сопствени легитимитет у међународној арени. Ко ће сада веровати Ердогану и сматрати га за кредибилног партнера?“, наводи Пророковић.
Путин је обезбиједио Сирију најмодернијим противваздухопловним системима и територија коју контролише „Исламска држава“ смањује се из дана у дан, а за своје потезе руски лидер је добио подршку регионалних играча Ирана и Ирака, који су му потребни за несметано извођење војних акција.
„Ако се одлучи да подржи Курде, то неће бити једнострани потез, већ маневар договорен са низом других актера /између осталог, сасвим је могуће да ће бити договорен и са САД/“, истиче Пророковић.
Ипак, сматра он, највећи проблем у цијелој причи не представља то што је напетост у турско – руским односима порасла до тачке пуцања, већ што ништа из досадашњег Ердогановог наступа не говори да он може промијенити своју тактику.
Послије Давутоглуове најаве да се размишља о промјени устава како би Турска добила чисти предсједнички систем, више је него очигледно, наводи Пророковић, да Ердоган намјерава да настави са предузимањем симетричних одговора на сваки нови изазов.
„Сасвим је могуће да он сада неког претераног избора и нема. Уколико би се повукао и показао попустљивост пред захтевима Русије, његов рејтинг би стрмоглаво пао“, оцјењује Пророковић.
Тагови: Владимир Путин, Душан Пророковић, Тајип Ердоган