Све процене америчког стратега Збигњева Бжежинског, који је, у етничком смислу, што није небитно, био Пољак, показале су се као катастрофално погрешне. Он је био један од главних архитеката америчке победе у Хладном рату, који се окончао колапсом Источног блока, Совјетског Савеза, а потом и ратом у Југославији.
Бжежински је, у књизи „Велика шаховска табла“ из 1997, проценио да се ниједна држава, или група држава, укључујући и Русију, „никада неће усудити да се супротстави америчкој суперсили“, као и да ниједна земља „неће имати другог избора осим да се покори ширењу НАТО-а и геополитичком диктату САД“.
Бжежински је, у ствари, био жестоки русофоб, а то је политика коју тренутно следи и Пољска, која, што је већ комично, отворено прети Русији да би могла да се директно умеша у сукоб у Украјини.
Заправо, „пан Бжежински“ је производ еуфорије америчких елита из 1991, када је била у моди теорија Френсиса Фукујаме о „крају историје“.
Како примећује бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук, на сајту „Фондација стратешке културе“, Бжежински и њему слични тврдили су да је то заиста тако јер су у то заиста веровали. Односно, веровали су у „очигледну судбину САД“. Ова убеђења испровоцирала су сукоб у Украјини и, на концу, довела до Самита БРИКС-а, који је одржан од 22. до 24 октобра у руском граду Казању.
Међутим, како додаје британски обавештајац, сада је очигледно да је „украјински рат изгубљен. Стотине хиљада људи су умрле без потребе“, само због западног убеђења у сопствену надмоћ. Ни рат на Блиском истоку се не одвија много другачије.
„И израелско-амерички рат против Ирана ће бити изгубљен, а десетине хиљада Палестинаца и Либанаца ће бесмислено погинути“, додаје Крук.
Можда само зато да би доказали да су концепције „пана Збига“ биле погрешне.
Опрезни и далекосежни Самит у Казању
Чак су и „бескрајни ратови“, које су покренуле САД после 11. септембра 2001, примећује Крук, завршени поразом „америчке империје“. Циљ ових „вечитих ратова“ било је успостављање „Великог Израела“, путем комадања низа муслиманских држава, попут Ирака, Сирије, Либана, Либије, Сомалије, Судана и Ирана.
„Све то“, закључује британски обавештајац, који је служио на Блиском истоку, „не само да није довело до консолидације хегемоније САД, већ је Америка изазвала стварање БРИКС-а, са дугим низом држава које чекају да се придруже овој међународној организацији, како би се супротставиле западном колонијализму“.
Међутим, на Самиту БРИКС-а у Казању Русија је наступила са великом дозом опреза. Није, на пример, донесена одлука о резервној валути БРИКС-а, иако су то многи очекивали.
Зашто? Зато што је дедоларизација процес који је већ узнапредовао и који се одвија својим током.
„Можда ће се, уосталом, резервна валута БРИКС-а на крају показати непотребном“, напомиње Крук и додаје:
„Нове финансијске технологије непрекидно напредују.“
Можда ће се на крају показати да је систем размене путем националних валута између држава БРИКС-а сасвим довољан да „убије долар“.
Осим тога, опрезни и промишљени руски наступ на Самиту је последица чињенице да су неке државе БРИКС-а оклевале, будући да је скуп у Казању претходио изборима у САД. Због тога су Путинове речи, упућене земљама чланицама, биле веома пажљиво одмерене.
Отприлике: „Погледајте шта САД могу да вам ураде сад, и то у било којем тренутку. Заштитите сами себе.“
Преговори о Украјини су неизбежни, али не сад
Избори у САД су били и прошли. На њима је, наравно, што је било очекивано, победио Доналд Трамп. Међутим, будући историчари ће приметити да је Самит БРИКС-а у Казању био много значајнији догађај од америчких избора, који је већ исцртао контуре архитектуру савремених глобалних финансија и глобалне економије.
„Беба, која је требало да се роди у Казању“, закључује британски дипломата, „сада је већ велико дете“.
Друга Трампова администрација вероватно неће покренути трећи светски рат, како би очувала глобалну хегемонију, као што предвиђа америчка Национална одбрамбена стратегија за 2022. годину. Америка већ има довољно, и превише, економских и политичких проблема и код куће.
На пример, недавни извештај РАНД корпорације показује да америчка одбрамбена индустријска база није у стању да задовољи војне потребе САД и њених вазала. Амерички професор Ричард Волф је, у недавном интервјуу, констатовао да је Запад у огромним финансијским проблемима, што је последица вишедеценијских необузданих државних расхода. Није другачије ни у Лондону, Паризу или Берлину.
Другим речима – Вашингтон, односно Запад, укључујући и Трампа, још жели глобалну хегемонију, али више не располаже ресурсима ни средствима којим би могао да је одржи. Пре или касније, нови амерички председник ће то схватити, јер је он „вешт трговац“, кога у принципу не занима геополитика.
Глобални југ, Русија и Кина, имају довољно времена. Америка нема. Вашингтону се жури. То показује и „вест“ коју је недавно објавио „Волстрит џорнал“, о наводном позиву Трампа Путину поводом Украјине.
Како примећује руски мислилац Александар Дугин на свом телеграм каналу, иначе неминовне преговоре са САД о Украјини „треба одлагати што је дуже могуће“.
„То и јесте здрав, одговоран, бескомпромисан и трезвен став руских власти“, поручује Дугин и додаје:
„Све остале теме су за нас у реду, али Украјину треба да оставимо за касније.“
Односно, Америци треба времена да схвати у шта се уплела када је изазвала рат у Украјини.