Прогон православаца усред Прага: Црква у којој је крвава кошуља краља Александра иде под – катанац

Сутра морамо да напустимо цркву, да вратимо кључ православног храма у коме се служи цео век. Разлози су очигледно политички, али ми никада слово ван духовног нисмо изговорили. Људи су сабрани искључиво у молитви. Ово им је кућа. Отерали су ме са Косова и Метохије, а сада ме терају и из Прага.
Ово за Спутњик каже отац Срђан Јаблановић, свештеник Православне цркве Чешке и словачких земаља који служи у цркви на Олшанском гробљу у Прагу.
„Народ је потресен, забринут. Очајан. Где ћемо, шта ћемо?! Ја немоћан да им кажем. Добили смо допис да раскидају уговор и да напустимо цркву. Без икаквог образложења, без речи“.

Власти Прага нападају богомољу

Храм Успења Пресвете Богородице је у власништву магистрата Града Прага. Пре десет година у време реституције договорено је да, после историјских комешања и промена система, тако и остане. Пошто није било проблема, Црква није имала ништа против. Нису ни слутили да ће их једног дана власти избацивати из богомоље.

Ово је, каже свештеник, први проблем у 100 година. Наводно, планирају реконструкцију оштећених фресака.
У овом храму непрекидно се служи од новембра 1924. године. У њој је и реликвија, крвава кошуља краља Александра, покровитеља православља у Чешкој, коју је носио током атентата у Марсељу. Његов поклон звоно, сутра неће позвати на молитву.

Сви православни у истом храму

Отац Срђан у Прагу је више од две деценије, а у овом храму последњих десет година Свету Литургију служи сваки дан. Недељом и на велике празнике служе две, да би сви који желе могли да присуствују молитви.
Црква је мала, па се од 1. априла до 1. новембра празником и недељом служи испред храма, због великог броја верника. Дође и по хиљаду људи.
„Има пуно Срба, Македонаца, Бугара, Грузина, Чеха, Руса, Молдаваца, а сада и Украјинаца, али и људи из других крајева света. Васељенска црква у малом“, каже отац Срђан.

Сваке године у храму који ће бити закатанчен има 150 крштења. Људи долазе и да се венчају на гробљу, јер, ово је њихова црква.
„Наша црква је и једина православна црква која је имала опела у храму. Ни у једној другој цркви у граду нема опела. Ми смо на гробљу, сад имамо проблем, кад је опело, где да га вршимо, али то је само један од проблема“.
Чешким властима смета „много народа“

Упитан шта ће бити сутра када предају граду кључ, где ће се људи Богу молити, овај свештеник каже:
„Власти то не занима. То су више пута рекли. Тражили смо да нам дају неко друго место, ако је време реконструкције. Предлагали, док је обнова, дајте да служимо само ујутро, радите од понедељка до петка, дајте нам бар суботу и недељу. Не може! Тражили смо други простор, нема простора, не занима их. Где ћемо с овим народом? Не занима их“.

Отац Срђан додаје да не жели да говори о политици, то не треба да буде његова тема, али примећује да је припреман медијски терен за избацивање православних из њихове цркве. Било је, каже свега, па и лажи. Све је сметало, што се молитва чује са разгласа, чак и што горе свеће. Они нису имали могућност да одговоре.

„Писали су да смо је оштетили, да су фреске оштећене, да је ту пре свега, много народа, то је кључна ствар, „много народа“, „много народа“. Много народа није ни на фудбалској утакмици, ни у тржном центру, нигде. Само је у цркви проблем много народа. Притом, за 100 година, нису дали ни круну за било какво реновирање, нити се интересовали. Сад су се заинтересовали, пошто је то политичка прича“, каже и додаје да је јасно шта властима Прага смета.

Молитва неће престати

Управа храма је понудила и да прикупи средства од верника и сама очисти наводно оштећене фреске, то им није дозвољено. Предлагано је и да црква и Град обнове храм заједно. И тај предлог је одбијен.
Верници су покушали да спрече стављање катанца на врата цркве преко својих контаката, све је било узалуд. Власти су, каже наш саговорник, покушавали да одобровоље и представници амбасаде Републике Србије.
Али ствар је незгодна, у питању је црква друге државе, иако се радио о православној црквеној општини Свети кнез Лазар. Може да се ургира само преко пријатељских веза, званично је тешко нешто учинити.

Код цркве на гробљу није било других просторија. Зато су свештеници изнајмили простор у који су сместили блиблиотеку, место где се они окупе после службе. Сада су је претворили у капелицу, али унутра стаје највише 15 људи. Не знају шта ће у суботу и недељу.
„Свашта сам прошао, али ово је јединствено, нисам ово очекивао у Чешкој. Од Свете Литургије, наравно, нећемо одустати. Мени није проблем служити под дрветом, на гробљу, али наравно, зваће полицију. Ово није једина православна црква у Прагу, али ово је њихова кућа, њихова заједница, породица. У ову цркву ишли су и њихови родитељи и родитељи њихових родитеља. Ја могу да одем где год, али где ће оволики народ…“.