ПРОДОР НАТО НА ИСТОК: Америка гура Румунију на прву линију одбране
Фото: Спутњик, AFP 2016/ Daniel Mihailescu
Америка активирањем америчког противракетног штита у Румунији ставља Букурешт на прву линију одбране у случају глобалног сукоба Русије и НАТО-а, будући да тај систем није намењен за уништавање ракета далеког домета и не би заштитио ту земљу од потенцијалног руског удара, сматра војни аналитичар и пуковник у пензији Горан Јевтовић.
Он за Спутњик наводи да је амерички систем СМ-3 намењен за уништавање ракета малог и средњег домета, тако да размештање овог система треба сагледавати у контексту ширег плана НАТО-а за проширења на исток, а када се узме у обзир стварање црноморске флоте НАТО-а, која ће укључити и немачке и италијанске бродове, онда то добија посебну димензију.
Истовремено, заменик директора кримске филијале Руског института Стратешких студија Сергеј Јермаков сматра да ово није циљ читавог НАТО-а, већ примарно Вашингтона, који му омогућава глобално лидерство и јачање позиције у Европи.
Он каже да је првенствена намена овог штита била одбрана од Ирана и Северне Кореје, али су те земље коришћене као изговор, а та реторика и даље се користи по инерцији.
И Јевтовић је истог мишљења и каже да Иран не представља никакву претњу за безбедност Запада.
„САД ја видим као ударни чекић којој је НАТО само параван. Циљ овог потеза је затварање јужноевропског војишта, које подразумева Црно, Јадранско и Егејско море. То је део агенде продора на исток и војног оснаживања како би се неки будући удар на Русију могао извести на прави начин“, каже он.
Притом, објашњава Јевтовић, не треба занемарити да Русија већ одавно има разрађен систем радиоелектронског обарања офанзивних пројектила НАТО-а, а то је размештено на неколико бродова и покретних контејнера који се не могу никако лоцирати, бар не у овој фази.
Коментаришући најаве о појачању црноморске флоте НАТО-а, Јевтовић је додао би то била директна претња Русији и другим земљама Блиског истока, као и да би то нарушило конвенцију из Монтреа, према којој војни бродови земаља које немају излаз на Црно море, не могу се налазити у његовим водама више од 21 дан.
„Иако ће се у почетку НАТО трудити да не прекрши правило од 21 дан, такав сплет догађаја ће утицати да се та конвенција промени. Било како било, доћи ће до нарушавања баланса који је важио деценијама“, закључио је Јевтовић.
