Амерички војни пилоти – чак и они којим управљају модерним F-22 Raptor – почели су да се жале да нису у стању да благовремено откривају и прате руске ловце Су-30 и Су-35 у Сирији.
Један од командира ескадриле у авио-бази Ал-Дафра у Уједињеним Емиратима рекао је Aviation Week – који му из разумљивих разлога није открио идентитет – да је за америчке пилоте увек изненађење када се поред њихових авиона у ваздушном простору Сирије појаве руски ловци.
Објаснио је да се таква „изненађења“ догађају зато што F-22 не располажу комплетима сензора за откривање и идентификацију туђих авиона у ноћним условима.
Исти командир се притом пожалио:
„Покушавамо да са руским пилотима успоставимо везу преко специјалних канала, али они не одговарају“.
Пилоти F-22 Raptor имају још један проблем: немају могућност да преко тактичког система Link 16 држе везу са командним центром, па морају да га о ономе што виде обавештавају преко токо-вокија.
Жале се – само мање – што немају у кациге умонтирани показивач циља.
Можда је ипак најиндикативније што признају: да оно са чиме се суочавају у ваздушном простору Сирије изискује брже доношење одлука него што је тренутни стандард у америчкој војној авијацији.
Пентагон и начелника Комитета штабова посебно брине – а то и нема ни брзо ни лако решење – што је рат у Ираку и Сирији показао да скупа стелс-оплата најбољих авиона САД на блискоисточном сунцу губи својства а да јој не прија ни тамошњи песак.
Све је ово, нема сумње, само део истине о проблемима са којима се Американци суочавају. А што их изненађују и препадају Руси са својим Су-30 и Су-35 – то није нимало случајно.