Притерани у ћошак: Зашто је Кијев одбио изненадни Орбанов предлог

Циљ колективног Запада је наношење стратешког пораза Русији и отуда не чуди што Владимир Зеленски, као марионета тог истог Запада, није прихватио предлог мађарског премијера Виктора Орбана да размотри хитан прекид ватре који би довео до убрзавања мировних преговора са Москвом.
Изненадна посета Виктора Орбана, отвореног критичара војне и финансијске помоћи коју Запад пружа Украјини, уследила је свега дан након што је Мађарска преузела ротирајуће председавање Европском унијом до краја године. Орбан је појаснио да посета Кијеву није случајна и да је повезана с почетком мађарског председавања ЕУ „пошто је питање мира важно не само за Украјину, већ и за целу Европу“. Кијев није подржао идеју мађарског премијера, обећавши да ће тражити решење путем „мировних самита“.

Орбан не може да уразуми Зеленског
Руски експерти оцењују да Орбан не може да уразуми Зеленског, којег је Запад „стерао у ћошак“. Међутим, мађарски премијер чини све да избегне увлачење своје земље у конфликт и да приближи мирно решење сукоба у Украјини.

„Овде треба истаћи да је Орбан дошао у Кијев, пре свега, да решава питања која су важна за Мађарску, односно да брани права мађарске мањине у Закарпатју, и то је главни циљ његове посете. Међутим, пошто Мађарска сада председава и Европском унијом, он мора да испуњава и захтеве ЕУ, иако је свима познато и да је Мађарска била против пружања војне помоћи Украјини, није слала оружје Украјини и није спремна да плати испоруке оружја Украјини. Стога ми се чини да су ови мировни предлози, укључујући и предлог о прекиду ватре веома важни, а с друге стране нешто ми говори да Украјина неће послушати те предлоге, а тешко и да ће те предлоге подржати друге земље ЕУ“, оцењује руски експерт Игор Коваљов.

Закарпатје, које је сада део Украјине, било је у саставу Мађарске до 1920. године. Тренутно ту живи око 1,3 милиона људи, а према попису из 2001. године у тој области, на западу Украјине, живело је 150 хиљада Мађара. Будимпешта је назвала обнављање права националних мањина једним од услова за улазак Украјине у ЕУ.

Руски експерти напомињу да заштита мађарске мањине у западној Украјини остаје „камен спотицања“ између Украјине, која гради моноетнички идентитет, и Мађарске, која тежи да заштити своје националне интересе у Европи.
Мађарска је испоставила Кијеву 11 захтева. Део захтева, који су упућени Кијеву почетком 2024., односи се на права етничких Мађара да студирају у школама и на факултетима на свом матерњем језику. Будимпешта такође тражи да се Закарпатска област призна као територија на којој „традиционално живе Мађари“. Реч је заправо о стварању мађарске аутономије, где не би било језичких ограничења на било ком нивоу, где могу слободно да се користе симболи и обележавају национални празници. Мађарска мањина такође треба да има загарантованог представника у украјинској Врховној ради.
Русија се залаже за мир, а Кијев и Запад за рат

Орбан је, током посете Кијеву, рекао да би Мађарска желела да побољша билатералне односе са Украјином и да је његова земља спремна да учествује у модернизацији украјинске економије, док је Зеленски, коме је председнички мандат истекао 21. маја, рекао да разговори са Орбаном могу да буду база за будуће споразуме између Кијева и Будимпеште.
Зеленски и Орбан договорили су се и о отварању прве украјинске школе у Мађарској. На питање указује ли то на отопљавање одређеног националног питања, с обзиром да је познато да огроман број етничких Мађара у Закарпатју, најблаже речено, нису задовољни односом кијевског режима према њима, Коваљов каже:

„То је управо оно што сам већ рекао – Орбан је дошао да реши мађарске проблеме, а то је, што би се рекло, корак добре воље. Односно, Орбан поручује: ‘Спремни смо да отворимо украјинску школу у Мађарској, али морате да укинете дискриминационе законе који су донети у Украјини у вези са националним мањинама – забрану наставе на мађарском, а узгред речено, забрана важи и за руски језик. Дакле, ово је доказ правих циљева Орбанове посете Украјини.“
Орбан је на друштвеним мрежама написао да је сврха мађарског председавања ЕУ да допринесе решавању проблема са којима се суочава Европска унија.
Ово је била прва посета мађарског премијера Украјини у последњих 12 година, односно прва посета од почетка руске специјалне војне операције и пуча у Кијеву, 2014. године.
Како год било, Орбанова посета Кијеву догодила се у позадини промене реторике Зеленског о могућим преговорима са Русијом, али „преко посредника“.
Русија пак истиче да је спремна за преговоре о миру, али не и о замрзавању конфликта, како то Запад жели да би обновио губитке, пренаоружао кијевски режим и припремио га за нову офанзиву.
„Чак и наш председник каже да смо отворени за преговоре, иако је Украјина сама себи забранила да води те преговоре. Али, ово је опет још један доказ тога какав је заправо украјински режим“, каже Коваљов.

Захтеви Москве су јасни – признавање статуса Крима, Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке области као региона Русије, учвршћивање ванблоковског и ненуклеарног статуса Украјине, њена демилитаризација и денацификација, као и укидање антируских санкција.
Руски експерти објашњавају да је Зеленски променио реторику зато што Украјини понестаје ресурса. Обећана помоћ Запада у потребном обиму не стиже. Нема великих испорука оружја, нема довољно људства које би ратовало за интересе Запада и у таквим условима разумно је предлагати замрзавање сукоба.

Експерти не искључују ни да су промене у реторици Зеленског изазване војно-техничким, али и политичким забринутостима. С једне стране, Кијев чека велику војну помоћ, али она не долази брзо, а с друге стране забринути су због ризика од за Кије неповољних промена политичке ситуације у кључним земљама, пре свега у САД, Француској, па у извесном смислу и у Великој Британији.
Са Зеленским нема разговора
Зеленски је рекао да је са Орбаном разговао о свим основним питањима суседских односа – трговини, прекограничној сарадњи, енергетским питањима и хуманитарној сфери.
На питање како оцењује потенцијал хуманитарне сарадње и да ли је могуће некако комуницирати са Зеленским у вези са тим, Коваљов каже да са њим „више уопште није могуће разговарати“, јер одавно није независан политичар. Ово је, оцењује он, био Орбанов покушај да нешто учини, реши нека питања и искористи све расположиве могућности.
Стручњаци закључују да до Орбанове посете не би ни дошло да Мађарска не председава ЕУ у наредних шест месеци.

Зеленски и Орбан су се више пута сукобили од почетка рата у Украјини. Њих двојица су последњи пут виђена како разговарају на Самиту ЕУ у Бриселу, 27. јуна.