Девојка кратке косе са црним ранцем преко рамена, весела и самоуверена, излази из зграде Јавног савета при Министарству одбране Јерменије, где се већ два дана региструју девојке добровољци за припрему женског батаљона.

„Примљена сам! Идем на фронт!“, каже она радосно.

Моли да јој се не спомиње име, јер код куће нико не зна да се пријавила у добровљце и да иде у рат. Она има само 20 година.

„Зашто желим да идем у Арцах? Како да не желим? Сви желе да бране отаџбину, па желим и ја. Неколико дана сам тражила могућност да одем на прву линију фронта. Војни одсек ме није примио, отерали су ме, почела сам да се распитујем о другим могућностима. На друштвеним мрежама сам наишла на објаву о формирању женског батаљона и дошла сам! Пресрећна сам!“, каже девојка.

Формиран је дугачак ред у коме су девојке и жене различитих старосних група. Неко је дошао са пријатељицом, а неко сам, неко је дошао у спортској одећи и патикама, док друге нису заборавиле да се нашминкају и среде фризуру.

Већина девојака је молила да их не сликају и да им не наводе имена, јер су дошле да се тајно пријаве за фронт.

Женски батаљон организује потпуковник полиције Марине Ајрумјан. Каже да јој је идеја о батаљону пала на памет изненада, када је и сама одлучила да крене на фронт са својим колегама официрима припадницима специјалне полиције (ОМОН), али је нису примили.

„Тада сам одлучила да направим женски батаљон, све сам искоординисала са начелником, пуковником Гришом Саркисјаном и Министарством одбране. Већ други дан уписујемо девојке и жене од 18 до 55 година. Биће нам обезбеђен полигон у Јеревану, завршићемо обуку за неколико дана, а након тога ћемо отићи у Арцах“, рекла је Ајрумјан.

Сниматељска екипа Спутњика је договорила да забележи војну обуку женског батаљона. Обука ће бити прилично занимљива, јер међу већ пријављених 150 девојака има и оних које знају да пуцају, а има и потпуно неспремних.
Ангине Исањанс има 35 година, рођена је и одрасла у Ирану, са породицом се преселила у Јерменију када је имала 17 година. Она има мање искуство, јер је неколико година била у извиђачима. Зна да пуца и у одличној је физичкој форми.

„Шуши је град мојих дедова, Арцах је моја земља. Прочитала сам саопштење о женском батаљону и дошла. Сад са нестрпљењем чекам позив!“, каже Ангина и моли да је не сликају.

Међутим, Ашхен Мудирјан, која има 26 година је дозволила фотографисање. „Ја сама свој газда, сама одлучујем где и када идем“, поносно каже девојка. Ашхен не уме да пуца, али је то уопште не брине. „Научићу све и ићићу на фронт“, не сумња она.

Командант женског батаљона Марине Ајрумјан наводи да је током два дана морала да одбије 35 жена.

„Прво, важан фактор је старосна граница. Дошло нам је 14 девојчица од 17 година, оне су малолетне, нису завршиле школу, а жељне су борбе. Рекли смо им: сачекајте, ваше време још није дошло. Друго, узимамо у обзир да ли неко има децу. Не примамо жене које имају више од четворо деце или су врло мала деца. Недавно је била жена која има деветомесечну бебу. Рекла је да ће бебу оставити код рођака, препирала се са нама, тврдила да она то може. Али ми је, наравно, нисмо примили. Друга девојка је посматрала наш разговор, а затим ми је са осмехом пришла и рекла: „Како сте хумани, чак и у овим тешким данима“, каже Ајрумјан.

Она додаје да ће се женски батаљон борити не само против непријатеља, већ ће и радити све што је потребно: прати, кувати и лечити. Пријавиле су се медицинске сестре, новинарке, режисерке итд. На фронту има места за сваку жену.

По завршетку курса војне обуке у Јеревану, у договору са јерменским министарством одбране, биће одлучено где ће тачно бити распоређен женски батаљон и шта ће радити.

Током првих сукоба у Карабаху, 90-их година, неколико женских батаљона се борило на првој линији фронта. Седам Јерменки је сахрањено на војном гробљу „Ераблур“ у Јеревану.