Русија као један од кључних актера светске трговине више од половине робне размене врши са пријатељским земљама, а постала је четврта економија света испред Јапана. Ово се позитивно одражава и на мање економије попут Србије, пример Русије је охрабрујући за друге земље да могу да смање зависност од одређених групација у трговини.
Ово каже за Спутњик екномиста и универзитетски професор Бојан Димитријевић, коментаришући оцене које је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу изнео руски председник Владимир Путин. Он је у свом обраћању изнео мишљење о стању економије у земљи и свету, као и будуће смернице за деловање.
Путин је објаснио да земље БРИКС разрађују своју платну инфраструктуру, која би била незавнисна од западне, а како је прецизирао, по линији БРИКС се ради на формирању независног платног система који неће зависити од политичког притиска, злоупотреба и страног санкционог мешања.
Професор Бојан Димитријевић сматра ово реалном и изводљивом могућношћу, за коју је потребно имати техничко-технолошке могућности и политичку вољу. Прво би се морала донети политичка одлука да одређене земље користе предвиђени платни систем као првенствени у међусобној финансијској комуникацији. Након тога би се, каже он, евентуално користиле и друге монетарне могућности, што би значило да се не зависи искључиво од једног платног система.
Потребно је и неко време да се то прихвати и заживи, да се оствари међусобно поверење, али у суштини нема никаквих препрека да се уведу алтернативни платни системи. Они и сада на неки начин функционишу, само што су мањег домета. Имају и Кина, Русија, Индија, па мислим чак и Иран своје платне системе, рекао је Димитријевић за Спутњик.
Руски пример охрабрујући
Путинову реченицу да Русија остаје један од кључних актера светске трговине, са чак три четвртине робне размене коју обавља са пријатељским државама, Димитријевић тумачи као добар пример из разлога што се ту види колико је диверсификација важна у економији.
Наш саговорник је става да у економији никада не смете зависити искључиво од једне земље, групе земаља или интересне групације попут Европске уније.
Русија је и геополитички и војно и територијално и економски огромна држава, али то показује заправо да је могуће и врло корисно сарађивати са што више земаља у спољнотрговинској размени, а то важи и за Србију. Поред тога што је Србија везана са сарадњу са ЕУ, она очигледно треба и може врло брзо да оствари своју сарадњу са другим земљама и да, у случају неког отвореног притиска може врло брзо да надомести већи део те сарадње.
За неке ствари треба времена, опомиње Димитријевић, док је друге немогуће надоместити, а процена је да у року од три до пет година свака земља може да се пребаци на неку алтернативу. Разлика је једино, каже он, што је сада већина земаља тога постала свесна.
Пример Русије може само да охрабри Србију и читав низ других земаља да смање своју зависност од одређених групација у трговини и да на тај начин генерално буду мање рањиве на санкције и на те тзв. егзогене шокове како се то каже у економији.
Западни стереотипи у пакету са русофобијом дају лоше резултате
Путин је у свом говору нагласио да је према оцени Светске банке Русија постала четврта економија света по паритету куповне моћи и да се сада чак налази и испред „чувеног“ Јапана. То није дошло преко ноћи. Распрострањена русофобија, а у пакету са њом и „традиционално“ потцењивање Русије, каже Димитријевић, допринели су стварању искривљене слике о Русији као „бензинској пумпи која има атомску бомбу“. Сва та упрошћавања, објашњава он, претварала су Русију у монокултурну економију која производи само нафту, гас и ништа више.
Ти стереотипи никада нису били истина. Током постојања Совјетског Савеза, Руси су у многим областима, нарочито у свемирској технологији били лидери, а Русија је у последњих десетак или двадесетак година почела да развија не само сферу наоружања, већ и сферу пољопривреде, технологије атомске енергије и других, док сада почињу да развијају читав низ других подручја која су везана и за аутомобилску индустрију, информационе технологије, производњу лекова… Према томе, добрим делом због санкција и притисака, добрим делом и због своје унутрашње политике, руска економија расте.
С обзиром на своје ресурсе и величину територије, и логично је да Руска Федерација буде међу најзначајнијим економијама света. Са друге стране, Запад је више фокусиран на „неопипљива богатства“.
Имате америчку и читав низ западних економија који имају веома развијен сектор виртуелне економије, економије услуга, берзе итд. на којима се обрћу хиљаде милијарди долара и које пумпају њихов БДП. Међутим, иза њега врло често не стоји никакве реална производња. Пласман Русије на четврто место је показатељ да се заправо у овим временима која долазе, најпре и највише рачуна реална економија. То колико иза једне валуте и једне економије стоји реалне производње, физичког обима производње и реалних добара, а не продаја магле, услуга итд. која, разуме се, има своју улогу у економији, али је она очигледно прецењена, а улога реалног сектора је потцењена.
Овакав пласман је реалан и он показује заправо да Кина, Индија и Русија, као земље БРИКС, заузимају много важније место по мерилима сталне куповне снаге, него што то раде водећих седам западних економија, каже Димитријевић. Он закључује да тек долази време када ће се показати снага руске и оних економија и земаља које се више ослањају на производњу, природне ресурсе и реални сектор.