Претње, тајни састанци и трка у наоружању: Како се НАТО чланице припремају за Трампов повратак?

Западни лидери увелико се припремају за потенцијални повратак Доналда Трампа у Белу кућу, а његов однос према НАТО-у посебно је значајан за доносиоце одлука у престоницама држава чланица „Алијансе“, пише „Политико“.

Припреме за Трампов потенцијали повратак могу се поделити у три категорије:

Прво, многи западни лидери покушавају да успоставе лични контакт са Трампом и његовим саветницима, како би се изградили личне односе који ће помоћи да се потенцијални сукоб минимизира.

Друго, долази до промена у политици које имају за циљ да удовоље Трампу и његовим савезницима, углавном ублажавањем Трампових притужби на неадекватну европску потрошњу на одбрану.

Треће, у току је рад на „креативним дипломатским и правним мерама“ како би се приоритети НАТО-а заштитили од „петљања“ Трампове администрације.

Међутим, чак ни то можда неће бити довољно, зато што на крају крајева нико не може да зна какве ће потезе Трамп повлачити. „Наравно, највећи изазов је што не знамо — а мислим да нико не зна тачно — шта ће он урадити“, рекао је неименовани дипломата из једне земље НАТО-а.

Када је Трамп први пут изабран за председника, политичка ситуација у свету била је релативно стабилна, због чега су многи на Западу веровали да могу да сачекају да се „ситуација у Америци стабилизује“.

Ситуација се сада потпуно другачија.

Камил Гранд, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а и француски званичник за одбрану, рекао је да Алијанса сада приступа Трампу далеко другачије него 2017.

„Прошли пут је било много лакше јер није било рата“, рекао је Гранд, који подржава коалицију француског председника Емануела Макрона. „Сада смо у окружењу у којем је разговор заиста, заиста другачији.“
Украјина у центру пажње

Главно питање које је последњих месеци преокупирало званичнике у НАТО земљама је Украјина, односно ли ће Трамп натерати Кијев да преговара са Москвом.

Међутим, како наводи „Политико“, док многи људи блиски Трампу износе различите планове за окончање руско-украјинског сукоба, није извесно да постоји конкретни „тајни план“ Трампове администрације за Украјину.

Све више утицајних званичница НАТО земаља покушава да успостави директан лични контакт са Трампом и његовим најближим сарадницима. „То је трка ко ће бити последња особа која ће разговарати с њим пре него што донесе одлуку“, рекао је један европски одбрамбени званичник.

Једна лекција коју су амерички савезници извукли из прве Трампове администрације је да су лични односи са бившим председником и људима који су му најближи најважнији.

Откако је Трамп освојио републиканску номинацију, пољски председник Анджеј Дуда и бивши премијер Јапана Таро Асо састали су се са њим уживо.

То је урадио и доскорашњи британски министар спољних послова Велике Британије Дејвид Камерон, који је посету Мар-а-Лагу искористио да Трампу „објасни значај“ даље подршке Украјини.

Према наводима „Политика“, европски званичници интензивирали су састанке и са другим утицајним републиканцима, као и конзервативним академицима и људима из тинк-тенкова блиских Трампу.

„Не знамо да ли ће људи које срећемо и даље бити тамо ако Трамп буде изабран за председника“, рекао је један званичник НАТО-а током разговора у седишту у Бриселу.

Најбољи пример напора да се са Трампом изграде добри лични односи вероватно је нови британски министар спољних послова Дејвид Лами, који се недавно састао са републиканским кандидатом и неколицином утицајних сенатора из те партије.

Британски дипломата је рекао да су Трампове критике НАТО-а често „лоше протумачене“, те да он пре свега жели да Европљани троше више на одбрану. Ово је био драматичан преокрет за Ламија, који је Трампа раније описао као „расисту и социопату који мрзи жене и гаји симпатије према неонацизму“.
У центру пажње је – новац

Према наводима „Политика“, на крају крајева, Трампов главни циљ је да „натера“ Европљане да издвоје више новца за сопствену одбрану. У томе је он у последње време имао значајне успехе.

Већи део НАТО алијансе се окренуо ка улагању у одбрану које би истовремено имало за циљ одвраћање Русије и задовољавање Трампа. Процењује се да ће 23 од 32 земље чланице НАТО-а потрошити два одсто или више свог БДП-а на одбрану, испуњавајући циљ који је зацртан 2014. године.

Јенс Столтенберг, одлазећи генерални секретар, похвалио се овим бројкама на састанку у Вашингтону, а очекује се да ће то истаћи и на самиту који се одржава следеће недеље.

Према наводима неколико званичника НАТО-а, стратегија Алијансе је да Трампу омогући да преузме заслуге да је савез учинио „праведнијим и ефикаснијим“.