Прети директна конфронтација Русије и НАТО: Да ли је Запад чуо Путиново упозорење

Русија одавно очекује да се НАТО директно укључи у сукоб у Украјини и има спреман одговор и на тај сценарио, кажу саговорници Спутњика поводом упозорења руског председника Владимира Путина Западу на то шта би значила дозвола Украјини да западним оружјем попут ракета „Сторм шедоу“ гађа циљеве на територији Русије.

Употреба западног оружја дугог домета против Русије значиће директно учешће земаља НАТО у конфликту у Украјини, изјавио је руски председник Владимир Путин уз поруку да ће то битно променити саму суштину сукоба.

„То ће значити да су земље НАТО, САД и европске земље у рату са Русијом. А ако је то тако, онда ћемо донети одговарајуће одлуке на основу претњи које ће нам бити створене“, истакао је Путин. Односно, ако рат на територији Украјине буду померали на исток, ту се неће зауставити – рат ће доћи и на Запад, упозорио је Путин.

Путиново упозорење Западу
Полако али сигурно долазимо у фазу отворене конфронтације НАТО земаља са Русијом, каже за Спутњик уредник политичке рубрике дневног листа „Политика“ Бојан Билбија.

Ако је до сада то био рат НАТО против Русије преко украјинских посредника, сада долазимо у ситуацију да Енглези, Американци и остали својим ракетама ударају по Русији са територије Украјине, додаје Билбија.

„То је заправо, отворени сукоб НАТО и Русије где Украјинци више нису превише битни. Ако мало дубље о томе размислимо, не можемо рећи да било који обичан грађанин Украјине то жели. Одлука о озбиљнијој конфронтацији донета је у штабовима НАТО из простог разлога што су у последње време успеси руске армије на фронту толико велики и евидентни. Зато је западна команда одлучила да уђе у оштрију фазу сукоба, јер би после извесног времена украјинске снаге морале да се предају а они желе то да спрече. Не желе да се уочи америчких избора у Украјини деси нешто ружно, са њиховог аспекта, пре него што Камала Харис дође у прилику да постане председница САД.“

Запад неодговоран према човечанству
У сваком случају, требало би да Запад озбиљно схвати упозорење Путина, јер до отвореног сукоба Русије и НАТО у Украјини дошло је и због тога што западни лидери нису слушали руског председника, сматра Билбија.

„Ако би се све то тако десило по најгорем сценарију мислим да ниједна западна земља одакле би потицале те ракете и ти стручњаци који њима управљају не би била безбедна. И то би нас увело у још веће проблеме на нивоу читаве планете“.

Међутим, Запад неће озбиљно схватити ни последње Путиново упозорење, оцењује Билбија.
„Не видим да желе да чују Путина, зато што им се не допада то што он има да им каже и руши западну хегемонију у свету, а они на то не желе да пристану у овом тренутку. Чак ни по цену много већег сукоба. Мислим да је крајње неодговорна позиција Запада према читавом човечанству пошто не може једна земља или једна група земаља да одређује како ће живети читава планета, већ то мора да буде ствар демократских разговора и дискусија. Пре свега у УН и Савету безбедности“, закључио је Билбија.

Прва реакција Москве – одмазда по Украјини
Британци неће одустати од испоруке ракета Сторм шедоу а уколико дође до напада на територију Руске Федерације, прва реакција Москве могла би да буде удар по Кијеву, сматра уредник ТВ Фронт Андреј Млакар.
Изгледа да нико ништа није научио из покушаја рушења Кримског моста у октобру 2022. године, па су сви заборавили лекцију како је прошао Кијев који је остао без 75 одсто струје, подсећа Млакар.

Он скреће пажњеу да, уколико би се са украјинске територије испаљивале ракете Сторм шедоу домета до 560 километара, оне би могле да досегну Москву.
„С друге стране, операцији у Курској области био је основни задатак формирање једног мостобрана и одскочне даске за покушај пробоја украјинских борбених авиона на територију Русије, као и могућности лансирања ракета са те територије. Ако би се ракете лансирале са севера из Кијевске области, онда би оне могле да досегну Подмосковље али не и Москву, сам централни део. Оно на шта Украјинци највероватније рачунају и што су њихова хтења и жеље јесу две солуције. Прва солуција је удар на сам центар Москве, односно Кремљ а друга је удар на велику брану у Краснодару коју би хтели да сравне са земљом. А то би изазвало масовни колапс и масовну одмазду што се тиче Кијева.“

Како Русија може да одговори
Млакар упозорава и да би евентуални одговор Русије у оваквом развоју догађаја, пре свега Британцима као „назови нуклеарној сили“ која има само морнаричку компоненту коју под кључевима држе Американци, могао довести и до нуклеарног рата.

„Руси би Британцима могли да одговоре ‘цирконима’ и ‘кинжалима’. Против тога је британска ПВО фактички немоћна и нашла би се у стању парализе. А то би значило директни удар, сукоб и конфликт. Али ја мислим да ће се више ићи на асиметрични одговор Москве. Видели смо један од првих асиметричних одговора који је уследио само два дана после најаве одлуке да дају зелено светло, а то је да је због утицаја деловања британских дипломата Москва предузела мере против британских дипломата, обавештајне службе МИ6 и њиховог деловања. Друга фаза може бити различита.“

Русија би, рецимо, могла да саботира оптички кабл који повезује САД и Британију преко Атлантика или да евентуално подржи шкотске сепаратисте, претпоставља Млакар. Постоји такође, додаје он, и мноштво меканијих и ефикаснијих начина како би Русија могла да узврати с обзиром да Велика Британија има велике друштвене и социјалне проблеме.

„Наравно, војна опција се не може искључити а подразумевала би, на пример, удар и саботаже по највећој британској подморничарској бази ‘Клајд’ која се налази у Шкотској и седиште је британских нуклеарних подморница. Ту упловљавају не само британске него и америчке нуклеарне подморнице које плове према Арктику, као и канадске и холандске, тако да и та опција у овој причи није искључена“, закључио је Млакар, изразивши наду да ће директан сукоб Русије и НАТО ипак бити избегнут.