Прете катастрофалне последице: Америка увлачи свет у нову кризу

Милитаризацијом Европе и пребацивањем америчких ракета на европско тло, као и поништавањем договора о контроли наоружања Сједињене Државе су разбиле систем безбедности у Европи, а свет увлаче у нову ракетну кризу, чије последице могу бити катастрофалне.
Берлин и Вашингтон су у јулу најавили да ће амерички крстарећи пројектили бити распоређени у Немачкој од 2026. године и то, како је најављено, копнене верзије ракете СМ-6, крстареће ракете „томахавк“ и развојно хиперсонично оружје, које могу носити и нуклеарне бојеве главе. Распоређивање таквог оружја било је забрањено хладноратовским Споразумом о пројектилима средњег и кратког домета (ИНФ), који је престао да важи 2. августа 2019. године.

„За време Трампа демонстрирана је апсолутна неодговорност и апсолутна увереност да су Сједињене Државе хегемон и да могу да раде шта хоће. Руска Федерација и Народна република Кина су доказале да то није тако. Шта ће сад да раде? Прво, сличне ракете су биле распоређене у Европи током Хладног рата, а проблем Европљана и Американаца је што не знају и не читају историју и више се не сећају шта се дешавало у Европи када су ту биле распоређене ове ракете и заборавили су какве су се антиратне демонстрације одржавале – милионске“, каже руски војни експерт и политиколог Иван Коновалов.
Пре око четири деценије, Сједињене Државе су распоредиле крстареће и нуклеарне пројектиле средњег домета „першинг-2“ у Европи, што је довело до хладноратовских тензија и могућности за конфротацију између две силе, а свет ставило на ивицу нуклеарног рата и изазвало масовне антиратне протесте у Европи. Ипак, на крају је све резултирало историјским споразумом о разоружању, који је деценијама био камен темељац европске безбедности, од његовог потписивања 1987. године.

Тај Споразум о ограничењу нуклеарног оружја средњег и кратког домета (ИНФ) потписали су председници САД и Совјетског Савеза Роналд Реган и Михаил Горбачов, а он је забрањивао производњу, тестирање и распоређивање крстарећих и балистичких пројектила са дометом од 500 до 5.500 километара.
Главни циљ ИНФ уговора био је смиривање тензија у Европи и смањење ризика од нуклеарног рата између суперсила.
САД урушавају безбедност Европе
Годинама касније, кривицом Вашингтона споразум је „поцепан“. Tадашњи амерички председник Доналд Трамп је још у октобру 2018. године саопштио да се Сједињене Државе повлаче из споразума оптужујући Москву за „непоштовање обавеза“, али за то Вашингтон није изнео никакве доказе.

Чињенице заправо говоре супротно – Сједињене Државе су имале план да пониште тај договор, али су ради прикривања својих намера оптуживале Русију. Овој тврдњи у прилог иде и чињеница да су 16 дана након отказивања уговора извршена испитивања крстареће ракете која је, према саопштењу Пентагона, погодила циљ на удаљености већој од 500 километара. Дакле, веома кратак рок у ком су САД успешно тестирале нову ракету после престанка важења ИНФ-а показује да се Вашингтон одавно припремао за нестанак споразума.
На тај начин је америчка администрација одбацила Реганов и Горбачовљев принцип да „у нуклеарном рату не може бити победника и да се такав рат никада не сме водити“.
Москва је 2019. године саопштила да неће производити те ракете и да их неће распоређивати све док САД не буду распоређивале те системе у неком региону света, али после најава Вашингтона и Берлина руски председник Владимир Путин је дао знак да се започне производња ракета средњег и мањег домета, како би Русија била у могућности да одговори на акције Вашингтона.
Експерти указују на то да последице по европску безбедност могу бити катастрофалне, јер државе у којима се распоређују амерички пројектили аутоматски постају потенцијалне мете.
Русија сасвим сигурно неће игнорисати претње по њену безбедност и опасне акције НАТО савезника, чије ракете могу да стигну до њене територије за само 10 минута.
Коновалов оцењује да ће у случају распоређивања америчких ракета у Европи наш континент поново захватити талас масовних протеста и народних устанака.

„Последице ће бити трагичне за оне земље у којима ће ове ракете бити распоређене, пре свега за Немачку. Немачки народ већ не поштује сопствену владу и то је очигледно. У Немачкој већ дуго расте отпор због чињенице да је та земља колонија Сједињених Држава. Ова ситуација је прилично чудна. Добили смо тај рат, заузели смо Берлин, а Американци су себи присвојили право да владају Немачком“, каже Коновалов.
Коновалов оцењује да немачке власти потчињавају Вашингону и раде против националних интереса због „политичког кукавичлука“ и њихове „неспособности“.
Може ли доћи до новог „ракетног споразума“
На питање какви су изгледи за нови систем контроле наоружања који би могао да замени ИНФ уговор и избегне понављање претходних грешака, Коновалов оцењује да се нови споразум лако може постићи, али да ту постоји, како је рекао, једно велико „али“.

Да би се склопио нови споразум о контроли оружја САД треба да прихвате реалност и схвати да концепту хегемоније и глобалне доминације, којих се држи Вашингтон, нема места у мултиполарном светском поретку који већ сада постаје реалност.
„Сједињене Државе морају да престану да се понашају империјалистички. Они нису никаква империја. Они треба да схвате где је њихово место у новом свету, а њихово место је равноправно са свим другим великим државама. Када то схвате, онда се може направити нови споразум. Пре овога је немогуће“, закључио је Коновалов.
У сваком случају, ако дође до спровођења америчких планова о размештању ракета средњег и кратког домета руска реакција неће изостати. То значи да Русија, поред одустајања од једностраног мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета, може да предузме кораке и у области нуклеарног одвраћања ако Сједињене Државе распореде своје ракете у Европи или Азијско-пацифичком региону.