Представљени нови дронови за Су-57: Шта све може С-71?

На сајму наоружања и војне опреме „Армија 2024“ компанија „Сухој“ представила је најновију беспилотну летелицу С-71, која се лансира са борбеног авиона, а према писању руских медија систем је делимично редизајниран узимајући у обзир искуства из СВО, као и чињеницу да због међународних санкција руске компаније немају приступ појединим западним компонентама које су раније користиле.

Подсећања ради, прве информације о овом наоружању појавиле су се још у новембру 2023. године, а крајем јула 2024. председник „Ростеха“ Сергеј Чемезов најавио је да ће беспилотне летелице бити уврштене у арсенал наоружања борбених авиона пете генерације Су-57.

Развој С-71 покренут је 2019, а након почетка СВО убрзан је и поједностављен како би се омогућило увођење у оперативну употребу и масовна производња.
Шта се зна о новој беспилотној летелици?

Према наводима из компаније „Сухој“, коначна верзија С-71, у поређењу са првобитном из 2019, има повећан домет и смањен радарски одраз, а решења у овим сегментима примењена су на основу искустава из СВО.

Познато је да С-71 има трапезоидни труп ради смањивања видљивости, преклопива крила и покретљива крилца на задњем делу. Летелицу погони двопроточни турбомлазни мотор ТРДД-50, који се може наћи и на крстарећим ракетама Х-59М и Х-101 јачине 450 кс, захваљујући коме се може кретати брзинама до 0,6 маха (око 740 км/ч) и достићи висину од 8.000 м.

Такође, тренутно постоје две варијанте- С-71К „ковјор“ (тепих у преводу са руског језика) и С-71М „монохром“. Кључна разлика између две варијанте огледа се у томе што је прва знатно једноставнија и користи се као класична крстарећа ракета ваздух-земља.

С-71К је наоружан модуларном бојевом главом која носи касетно или високо-експлозивно пуњење, а дизајниран је тако да се лансира са спољних подвесних тачака на Су-57. На циљ се наводи уз помоћ главе за полуактивно ласерско самонавођење.

С-71М – напреднија варијанта

За разлику од С-71К, ова варијанта има карактеристике праве беспилотне летелице, а због способности да кружи изнад свог циља, могла би се класификовати и као лутајућа муниција. Разлог за то је што С-71 „монохром“ у глави има оптоелектронске уређаје који му омогућавају да аутономно тражи, открива, идентификује и дејствује по циљевима у дневним и ноћним условима, укључујући и термовизију.

За навођење на циљ ова варијанта може користити и податке који се складиште на летелици носачу, тј. борбеном авиону са ког је лансиран, а поред аутономног режима сам оператер, који се налази на земљи у мобилној контролној станици, може наводити С-71М на мету у реалном времену.

Важно је нагласити да у аутономном режиму рада, „монохром“, након откривања циља, мора добити дозволу од оператера пре удара, док се од пилота авиона носача са ког се лансира, добија потврда о томе да ли је циљ уништен. Захваљујући аутономном режиму, ова беспилотна летелица може доћи до свог циља и у условима ометања сателитске навигације или комуникације са оператером и пилотом.

Постоје претпоставке да С-71М у оквиру оптоелектронског блока има софтвер за препознавање мета, који је присутан на најновијим дроновима из породице „лансет“, међутим то за сада није могуће потврдити. Још једна разлика у односну на С-71К огледа се у томе што се ова напреднија верзија може поставити и у унутрашње спремнике наоружања авиона Су-57, а можда чак и беспилотне летелице С-70.

Потенцијална употреба

Осим што се обе верзије могу користити за једнократне ударе као класичне крстареће ракете или лутајућа муниција, постоје претпоставке да С-71М може користити као летелица за навођење другог наоружања (укључујући и С-71К) и то у више наврата.

Наиме, због могућности кружења над циљевима, С-71М се може лансирати у ваздушни простор изнад одређеног подручја где постоје стациониране или мете у покрету, а потом употребом оптоелектронских уређаја или ласерског означивача наводити ракете попут оних које користи „искандер-м“ или пројектиле лансиране са Су-57 или било ког друго авиона у близини.

На исти начин би се могла користити и у садејству са С-71К, тако што би обе летелице биле лансиране у исто време ка одређеној мети. С-71М би потом идентификовало циљ и „доделио“ га С-71К, након чега би се вратио у базу или положај где би био преузет. Коришћење „монохрома“ на овај начин би, подразумева се, преполовило његов домет.

Интеграција ових летелица на Су-57 ће знатно унапредити његов арсенал и борбене способности генерално, јер ће пилоти ових борбених авиона моћи да уништавају циљеве са веће удаљености без излагања опасности од непријатељске ПВО.

Такође, чињеница да се С-71М може носити унутар Су-57 значи да његова употреба неће негативно утицати на стелт карактеристике руског борбеног авиона пете генерације.