Према њиховим речима, огромни финансијски, обавештајни и војно-технички ресурси које су западне земље уложиле у кијевски режим нису донеле резултате. Зеленски је одговоран за неуспехе на фронту, а експерти га описују и као човека који је изгубио додир са реалношћу. Није вољан да преговара и све више има диктаторске и нарцисоидне тенденције. Као замену Зеленском Запад разматра команданта Оружаних снага Украјине Валерија Залужног, начелника Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирила Буданова, шефа кабинета председника Украјине Андреја Јермака, бившег саветника Кабинет председника Украјине Алексеја Арестовича, као и градоначелника Кијева Виталија Кличка.
Поуздана сазнања о томе има и руска Спољно-обавештајна служба. Према наводима првог човека те тајне службе Сергеја Наришкина високи званичници водећих западних земаља све више разговарају о потреби да се актуелном председнику Украјине нађе замена. Међу разлозима за могућу смену Зеленског су његова „бескрајна грубост“ и неиспуњена обећања Зеленског да ће победити Русију на бојном пољу, и бескрајни безобразлук украјинског председника у опхођењу са страним партнерима, безгранични непотизам и корупција у Украјини, чије размере шокирају чак и западне политичаре који су стручњаци за то.
„Заправо, Западу је свеједно ко ће од њих бити председник. Питање је само како ће обављати ту функцију. Разлозима које је навео Сергеј Наришкин додао бих и то што нема баланса у политичком систему Украјине, јер је раније Зеленски успео да буде моноцентар – створио је моновећину у парламенту, што пре њега није било могуће створити у читавој историји независне Украјине од 1991., а сада видимо хаос и потресе. Западу је потребно стриктно извршавање наређења у целој вертикали власти“, оцењује руски експерт Денис Батурин.
Запад сматра да је шеф Украјине отишао предалеко у стварању имиџа бескомпромисног присталице рата са Москвом. Ако буде потребно, неће моћи да постане страна у преговорима са Русијом у интересу привременог „замрзавања“ сукоба и спасавања русофобичног режима у Кијеву, док би сваки од представљених „наследника” – како сматра Запад – могао да постине примирје између Москве и Кијева у тренутку када украјинске оружане снаге потпуно изгубе свој офанзивни потенцијал.