ПРЕДСЕДНИК СИРИЈЕ БАШАР АЛ АСАД ЗА КИНЕСКУ ТЕЛЕВИЗИЈУ: Америчка политика је стварање хаоса

18.12.2019. - 12:53

фото: © SANA

Сиријски председник Башар ал Асад је нагласио да кинеска иницијатива „Један појас један пут“ представљала светску трансформацију у природи међународних односа, јер се ослања на партнерство и заједничке интересе уместо на покушаје доминације коју је усвојио Запад.

У интервјуу кинеској телевизији „Феникс“, председник Асад је истакао да Кина као суперсила покушава да појача свој утицај у свету ослањајући се на пријатеље и заједничке интересе који воде побољшању социјалних, економских и безбедносних услова свих земаља у овој Иницијативи.

Рекао је да је обнова у Сирији већ започела, али да су потребна већа улагања из земље и ван ње како би се повећала.

Асад је додао да је сада Америка та која краде сиријску нафту и продаје је Турској која је саучесник, са свим терористичким групама у крађи и продаји нафте.

„Турски режим игра директну улогу у продаји нафте, раније са `Џабатом ал Нусром1, касније са `ИСИС`-ом, а данас са Американцима.“

Нагласио је да више неће бити изгледа за америчко присуство, рекавши да ће, ако они остану, постојати народни отпор, те да ће платити цену.

„На крају ће Американци отићи.“

Интервју објављен на порталу сиријске државне телевизије САНА преносимо у целости:

Господине председниче, дозволите ми да одмах почнем. Сирија је успела да постигне велики успех у борби против тероризма и ослобођена је велика површина земље. Где ћете почети обнову Сирије?

Асад: Ми у ствари, не чекамо крај одређене фазе рата како бисмо започели обнову. Обнова започиње одмах након ослобађања било ког подручја, било великог или малог, села или града. Обнова има фазе, од којих је прва обнова инфраструктуре, посебно у водоснабдевању и струји. Касније се држава усредсређује на школе, домове здравља и болнице.

Међутим, најважнија фаза обнове, која долази касније и представља за нас најозбиљнији изазов, је обнављање свакодневних активности, посебно економског преживљавања. За то је потребно уложити пуно напора, а на њега утичу унутрашњи фактори и спољно окружење. Наиме ембарго који су западне земље наметнуле Сирији, негативно утиче и успорава процес. Реконструкција је већ започела, али потребна су нам већа улагања из земље и ван ње како бисмо је повећали.

Господине председниче, која су најважнија подручја у којима Сирији треба помоћ пријатељских земаља, укључујући Кину?

Асад: Кина пружа помоћ у обнови посебно у хуманитарном погледу. Као што сам раније напоменуо, животне потребе су вода и струја, а Кина пружа подршку у тим областима кроз хуманитарне грантове које примењујемо на подручја којима је најпотребнија.

У прошлости нисмо разговарали са нашим пријатељима, а у првом плану с Кином о реконструкцији јер безбедносна ситуација није дозвољавала да покренемо овај процес у великој мери. Сада, ослобађањем већине подручја, започели смо разговоре са више кинеских компанија које су искусне у обнови. Као што сам напоменуо, најважнија фаза и највећи изазов је потпуна обнова економског циклуса. Надамо се да ће кинеске компаније почети да гледају и проучавају сиријско тржиште које се брзо и стално побољшава у погледу безбедности.

Од суштинског је значаја да почнемо да разговарамо о могућностима улагања, јер је познато да је обнова земаља које су делимично или потпуно уништене ратом врло профитабилне и имају високу стопу прихода у односу на улагање. Процес није ограничен на кредите или пружање помоћи без повраа, то је профитабилна инвестиција у сваком смислу те речи.

Почели смо разговарати с више кинеских компанија о проналажењу начина за избегавање санкција и приступу сиријском тржишту. Они су показали интересовање јер је процес профитабилан, али инвеститори и инвестиционе компаније још увек имају забринутости због начина на који би санкције могле да утичу на њих. Пронашли смо одређене формуле, које наравно неће бити обелодањене како би компаније безбедно ушле на сиријско тржиште и допринеле процесу обнове у Сирији.

Желим да нагласим да ова подршка није ограничена на економију. Обнова у коначници значи допринос стабилности Сирије из два разлога. Прво, у протекле две године, милиони Сиријаца вратили су се из иностранства без проналажења довољно радних места, што је само по себи фактор који терористи и спољне силе могу да искористе.

Друго, помирење које смо постигли у Сирији, делом је било и са онима који су у одређеном периоду сарађивали са милитантима или терористима. Сагласили су се да положе оружје и врате се у нормалном животу, а за овај повратак су потребне шансе за посао. Дакле, подршка Кине и других пријатељских земаља у обнови Сирије једнако је важна као и војни напори за обнављање стабилности у Сирији, као и борба против тероризма.

Можемо ли сазнати нешто о конкретним мерама које предузима сиријска влада како би привукла инвеститоре који долазе из Кине и других пријатељских земаља?

Асад: Прво што инвеститору треба је сигурност. Када говоримо о земљи која излази из рата, можемо рећи да смо постигли сјајне прекретнице у том погледу, али још увек нисмо у потпуности завршили с тим. Прво питање које инвеститор поставља је сигурност, а то је оно што свакодневно радимо, боримо се против терориста и ослобађамо подручја једно по једно.

Што се тиче инвестиционог окружења, постоје захтеви које сваки инвеститор треба, без обзира да ли постоји рат или не. У вези с тим, фокусирамо се на две ствари, а то је побољшање инвестиционог окружења бавећи се потребним мерама, попут транспарентности, јасноће права и обавеза инвеститора у земљи и правних или судских аспеката њихових улагања. Са свим тим питањима тренутно припремамо јасне смернице за инвеститоре.

Међутим, важнији и свеобухватнији корак је закон о инвестирању. Постигли смо значајан напредак у развоју нашег закона о улагањима у складу са сличним законима у многим другим земљама света, осигуравајући тако да се он заснива на међународним стандардима улагања.

Овим законом су јасно идентификоване гаранције дате инвеститорима у вези са њиховим улагањима у Сирију: законске гаранције, финансијске гаранције, јасно прописана изузећа, пореска ситуација за њихове инвестиције, као и било који други аспект који представља гаранцију за осигурање да је ова инвестиција потпуно сигурна и профитабилна. Сада смо у завршној фази овог закона и он ће ускоро бити донесен.

Господине председниче, да ли су предузете посебне мере како би се осигурало постојање сигурног инвестиционог окружења које обезбеђује кинеске инвеститоре да дођу, а не да се суоче са било каквим безбедносним проблемима? Кинески инвеститори су због тога веома забринути.

Асад: Тако је, то је озбиљан изазов. У ствари, постоје два изазова. Прво, тренутни недостатак довољних или ефикасних финансијских канала између Сирије и Кине за трансфер новца. Ово је стварни проблем узрокован углавном санкцијама. Морамо да нађемо решење ако желимо да инвеститори дођу у Сирију. За решење је потребно ангажовање релевантних финансијских институција из обе земље, што захтева дискусију на државном нивоу. Ово је главна препрека коју треба превазићи.

Друго питање је страх који многе кинеске компаније још увек имају. Данас постоје компаније које су спремне да пошаљу стручњаке у Сирију. Ово је важно јер су многе сиријске индустрије почеле да показују интересовање за кинеско тржиште, на пример сиријске фабрике које своју опрему купују у Кини. Раније су кинески стручњаци имали забринутости због доласка у Сирију, а то се однедавно почело побољшавати, што је нови помак.

Међутим, када говоримо о кинеском улагању са кинеским капиталом, за то су потребна већа јамства. Морамо уложити веће напоре у вези с тим као сиријска држава и надамо се да ће кинеска држава са својим релевантним институцијама – попут Кинеске корпорације за извозно и кредитно осигурање, подстаћи инвеститоре да дођу у Сирију или бар у подручја која су постала потпуно сигурна . У овом интервјуу то потврђујем и будући да сте у Сирији, у стању сте пренети праву, не претерану слику о степену сигурности постигнутом у посљедње време.

Дакле, сиријска влада гарантује безбедност свим кинеским компанијама које би могле доћи у Сирију и да нема проблема у погледу безбедности?

Асад: Свакако.

Желео бих да вас питам о иницијативи „Један појас један пут“. Како уопште видите ову иницијативу?

Асад: Из стратешке перспективе, она представља глобалну трансформацију, трансформацију у природи међународних односа. Ако погледамо тренутну ситуацију у свету, видимо да њоме управљају западни покушаји доминације, посебно од стране Сједињених Држава. У прошлости, током Хладног рата постојао је период сукоба међу државама. Овај сукоб се заснивао на степену доминације сваког пола, посебно западног пола над групом држава, у циљу постизања његових интереса против другог пола.

Пре тога, Други светски рат и претходни период потпуне колонизације… Државе су окупирале друге нације и где год су то чиниле, дефинисале су интересе тих народа под њиховом доминацијом. У већини случајева нису постојали обострани интереси, а те су народе поробљавале моћније државе.

Данас видимо да постоји суперсила – Кина, која покушава да ојача свој утицај у свету. Али какав утицај? То није негативан утицај на који смо навикли, већ утицај у смислу ослањања на пријатеље и утицај заснован на обостраним интересима. Када у Сирији размишљамо о томе да будемо део Пута свиле, и Сирија је мала земља по међународним, географским, демографским, економским и војним стандардима …

Али историјски гледано, она је на Путу свиле.

Асад: Налази се управо на Путу свиле, али оно што је важније јесте да је овај нови приступ изведен из историје, али погодан за 21. век. То је приступ изграђен на паритету. Кад смо део овог пута, Кина нас третира као једнаке, а не као суперсила која се бави малом земљом. Постоје обострани интереси и то је корисно за Кину, Сирију и све земље на овом путу.

Други аспект је тај што није ограничен на билатералне односе Кине са тим земљама, већ је то однос између свих земаља на овој оси. Дакле, однос културе и цивилизације доводи до већег просперитета и улагања и побољшања социјалних, економских и безбедносних услова у овим земљама. То значи већу стабилност у свету, што је супротно ономе што знамо у нашој модерној и новијој историји. То је оно што видимо у Путу свиле (иницијатива Један појас један пут): стабилност и просперитет.

Сирија је са своје стране изразила жељу да учествује у Иницијативипута. Постоје ли нека дешавања у вези с тим?

Асад: Током претходног периода, а посебно у раним годинама рата због нестабилности, то нам није био приоритет. Можда зато што није имало смисла говорити о инфраструктури када сте у стању живота или смрти, не као појединци већ као домовина, као нација – Сирија.

Сада када смо превазишли ову фазу и са повећаном стабилношћу и побољшањем економског циклуса у Сирији, започели смо ове године озбиљан дијалог са кинеском владом о томе како Сирија може постати део Пута свиле. Тренутно Сирија није на путу и постоје различите руте и Сирија није на њима. Међутим, део иницијативе укључује културни, образовни и научни домен, а кроз директну везу између нас и Кине, дошло је до великог броја, који се последњих година повећао, стипендија понуђених Сирији које користимо. Недавно су започете расправе о инфраструктури, која је један од најважнијих елемената и тако би Сирија могла постати део Пута свиле у будућности. Предложили смо бројне пројекте пре само неколико месеци.

У одређеним областима?

Асад: Наравно. У областима везаним за инфраструктуру, кинеској влади смо предложили око шест пројеката у складу с методологијом Иницијативе и чекамо да кинеска влада утврди који пројекат или пројекти су у складу са њиховим размишљањима. Мислим да када се развије ова инфраструктура, временом, Пут свиле који пролази кроз Сирију унапред постаје закључен, јер то није пут који само цртате на мапи. Иако је тачно да је Пут свиле историјски пролазио кроз Сирију, Ирак и овај регион, данас ова иницијатива узима у обзир доступну инфраструктуру потребну за ове руте. Стога ће успостављањем, јачањем и развојем ове инфраструктуре Пут свиле у будућности проћи кроз Сирију.

Да ли сматрате да је Сирија сада, безбедносно, постала спремна да буде део ове Иницијативе?

Асад: Управо зато што смо спремни да обезбедимо сигурност, започели смо дискусију са нашим кинеским пријатељима. Пре тога није било логично или практично могуће покренути такав дијалог.

Хтео бих да Вас питам о ситуацији у Америци. Сједињене Државе одржавају председничке изборе следеће године. Ако Трамп не буде изабран за нови председнички мандат, да ли би тај неуспех, према Вашем мишљењу, био користан Сирији или не?

Асад: У једном свом интервјуу навео сам Трампа као најбољег јер је он најтранспарентнији. Наравно, бити најбољи не значи бити добар, али транспарентност је добра ствар, поготово што се тиче западне политике, јер смо се навикли на маске које скривају стварне западне намере, везано за цели свет.

Међутим, истовремено морамо схватити да амерички политички систем није државни систем у смислу који разумемо. То је систем који се састоји од лобија. Владари Америке су лобији новца, било у облику нафте, оружја, банака или других. Ови лобији контролишу све делове америчке политике.

Када је Трамп покушао бити независан, иако у веома ограниченом степену, напад је почео. Сада смо сведоци процеса његовог опозива који има за циљ да се председник врати у складу са лобијима. Све председнике с којима смо имали посла у Сирији, од Никсона 1974. године, када су успостављени односи са Америком, па све до Трампа данас, контролишу ти лобији. Без обзира колико добре воље има било који председник, он не може деловати изван политике ових лобија. Стога је клађење на промену председника погрешно и нереално и не мислим да ће се ова америчка политика мењати у наредних неколико година. Зато током изборне кампање кажу једно, а кад буду изабрани, раде потпуно супротно. Из тих разлога у Сирији никада не гледамо који амерички председник долази, а који одлази.

У овом контексту постављам питање. Након што је амерички председник саопштио о намери да повуче америчке снаге из Сирије, изненада се предомислио и рекао да ће оставити америчке снаге у Сирији како би заштитиле нафтне бушотине у области источно од Еуфрата. Дакле, он изненада доноси одлуку, а затим је опозива.

Асад: Тачно. Оно што говорите, потврђује моје стајалиште да су лобији ти који су задужени за политику. Такође потврђује да том државом не управљају принципи, већ интереси тих компанија. Ако имају интерес да окупирају нафтне бушотине, краду их и продају на овај или онај начин, онда ће та држава и тај режим поступати у корист тих компанија, без обзира на међународно право и без обзира на америчко право. Крше америчке законе због тих компанија, јер ако их то не усрећи, председник би могао бити смењен.

Колики је број преосталих америчких трупа на сиријској територији?

Асад: Смешна ствар у америчкој политици је та што говоре о броју између хиљада и неколико стотина. Када кажу хиљаде, то раде проратни лобији, посебно због компанија за оружје, те су срећни да су у ратном стању. Када кажу стотине, обраћају се људима који се противе рату, говорећи да их је само „неколико стотина.“ У ствари, обе цифре су погрешне из простог разлога. Чак и ако су ове бројке тачне, оне се заснивају на броју америчких војника, а не на броју појединаца који се боре са америчком војском. Амерички режим се у својим ратовима значајно ослања на приватне фирме попут „Блеквотера“ у Ираку и друге. Па чак и ако су имали неколико стотина америчких војника у Сирији, они још увек имају хиљаде, можда и десетине хиљада, цивила који раде за такве компаније и боре се у Сирији. Зато је тешко знати стварни број, али сигурно је у хиљадама.

Американци кажу да ће заштитити нафтне бушотине источно од Еуфрата у Сирији. Шта ће они урадити са нафтом произведеном из тих бушотина?

Асад: Пре Американаца, „Џабат ал Нусра“ је у раним данима користила ове бушотине, након што је „ИСИС“ дошао и истерао је, тачније кад се ИСИС стопио са „ал Нусром“ и сви су постали „ИСИС“. „ИСИС“ је такође крао и продавао нафту. Где? Некада је продавао преко Турске. Сада је Америка та која краде нафту и продаје је Турској. Турска је са свим овим групама саучесник у продаји нафте и са тим нема проблема. Турски режим игра директну улогу у продаји нафте, раније са „ал Нусром“, касније са „ИСИС“-ом, а данас са Американцима.

Какав то има утицај на сиријску нафту индустрију?

Асад: У одређеном тренутку на почетку рата, приноси нафте спустили су се готово на нулу. Данас, након што смо у претходне две године обновили мали број бушотина имамо мало количине нафте. Међутим, још увек је ограничен позитиван утицај на сиријску економију од нафте, јер је већина бушотина или под контролом терористичких група или група које делују изван закона и под америчком командом. Дакле, ситуација са нафтом се није много променила.

Како ће се сиријска влада суочити са питањем америчке присутности у подручју нафтних поља источно од Еуфрата?

Асад: Прво, Американци се ослањају на терористе. Терористи морају бити нападнути, то је за нас приоритет у Сирији. Напад на терористе на овај или онај начин слаби америчко присуство. У каснијој фази, постоје сиријске групе које делују под америчком командом и ове групе морају бити уверене, на овај или онај начин, посебно дијалогом, да је у нашем интересу у Сирији да прихвате домовину и придруже се напорима сиријске државе да се ослободе све њене територије. У том тренутку, природно је да неће бити изгледа за америчко присуство. Међутим, ако остану, имаће на уму своје искуство у Ираку, постојаће народни отпор и платиће цену. На крају ће Американци отићи.

Господине председниче, сведоци смо недавних протеста и нереда у неким суседним земљама, укључујући Ирак, Либан, па чак и Иран. У ствари, ове земље се у одређеној мјери сматрају савезницима Сирије. Како видите шта се догодило и шта се дешава у овим земљама?

Асад: Наравно, суседне земље имају директан утицај на нас јер постоје директни породични и економски односи, као и друге врсте односа који постоје између било које две суседне земље. У исто време, Блиски исток у целини је једно подручје. Социјално ткиво је слично, уверења су слична и интереси се преплићу чак и када ове земље нису директни суседи.

Ако претпоставимо да поменута дешавања имају за циљ да се баве проблемима са којима се суочава становништво и да ће довести до побољшања економских, политичких и других услова у овим земљама, онда могу рећи да ће утицај бити позитиван.

Међутим, ако логично размишљамо, да ли би западне земље, а посебно САД, напустиле те земље да се дешава спонтано?! Они би се дефинитивно мешали и сигурно би искористили сваки покрет да би створили хаос, јер је америчка политика, барем од 2000. године и од рата у Ираку стварање хаоса. То је оно што су назвали „конструктивним хаосом“. Тако су то назвали Џорџ Буш и Кондолиза Рајс. Овај „конструктивни хаос“ који траже, је врста хаоса који постиже њихове интересе. Зато ће се, када се овај хаос догоди у нашем региону или било ком другом региону, негативно утицати на нас. Хаос је заразан, попут болести, шири се, па се можемо само надати да ће ови догађаји остати у унутрашњем, спонтаном оквиру.

Да ли је могуће рећи да треба тражити америчку улогу тамо где постоји хаос?

Асад: Ово је само по себи јасно и постало је познато широм света. Која је разлика између политике суперсила, Америке и оних које стоје са њом, попут Француске и Британије. Верују или мисле што ми сматрамо погрешним, али сматрају исправним, да су интереси ових земаља у стварању хаоса, будући да Русија, Кина и већина других земаља верују да су стабилност и међународно право у најбољем интересу света и његових држава, великих или малих.

vostok.rs

Јања Гаћеша: Писмо са Косова или приштински мрак

Рат и мир и „орешник“, или: Где је нестао Рио Тинто?

Ни корак назад: Шта је управо Русија поручила Западу