Председник Немачке у Варшави моли за опроштај: Ужасни злочини ме испуњавају стидом

Штајнмајер је истакао историјску одговорност Немаца за злочине почињене у Варшавском гету и додао да помирење те две земље представља „бескрајно драгоцен поклон“

Франк-Валтер Штајнмајер први је немачки председник који је одржао комеморативни говор на годишњицу устанка у Варшавском гету, у коме је, пре 80 година, скоро 56.000 Јевреја убијено или депортовано, јавља „Дојче веле“, а преноси Танјуг.

Немачки председник затражио је у среду опроштај на комеморацији на годишњицу устанка у Варшавском гету.

„Стојим пред вама данас и молим за опроштај“, рекао је Штајнмајер на комеморацији у Варшави, пренео је АП.

Он је рекао да га ужасни злочини који су Немци овде починили испуњавају дубоким стидом.

„Али, истовремено, испуњен сам захвалношћу и понизношћу што могу да учествујем у овој комеморацији као први шеф немачке државе“, рекао је Штајнмајер.

Он је на комеморацији, којој су присуствовали и председници Пољске Анджеј Дуда и Израела Исак Херцог, помирење те две земље са Немачком назвао „бескрајно драгоценим поклоном“.

„Са суровошћу и нехуманошћу за које немамо речи, Немци су прогањали, поробљавали и убијали Јевреје Европе, Јевреје Варшаве“, рекао је Штајнмајер.

Упркос злочинима против човечности, народи Израела и Пољске пружили су Немцима руку помирења.

„То је поклон који нисмо могли, а није ни требало да очекујемо“, рекао је немачки председник поручујући: „Морамо и желимо да сачувамо то чудо помирења.“

Штајнмајер је истакао историјску одговорност Немаца и задатак који су им оставили преживели и мртви: „Ми то прихватамо. За нас Немце, наша одговорност пред нашом историјом нема граница. Она остаје наш подсетник и наша мисија, сада и у будућности.“

Немачки окупатори су у јесен 1940. основали Варшавски гето, због наводног ризика од епидемије, и тамо затворили Јевреје из целе Пољске. У једном тренутку, овде је на малом простору било збијено око 450.000 људи.

Дана 19. априла 1943. године, становници јеврејског гета устали су против СС-а и Вермахта. Устанак је трајао до средине маја.

Након месец дана бруталних борби, устанак је угушен у крви, а варшавски гето је сравњен са земљом. Бројчано и војно супериорнији нацисти убили су око 7.000 становника гета и бораца. Преостали Јевреји су депортовани у концентрационе логоре.

За скоро четири недеље, више од 56.000 Јевреја је убијено или одведено у концентрационе логоре и логоре за истребљење, подсећа ДВ.