„Продаја ових колачића предсказује како ће гласати читава област, а тиме и држава Пенсилванија, а то показује и какав ће бити укупан резултат избора“, само напола шаљиво пише „Њујорк тајмс“ у репортажи о „Трамповој земљи“. И, на основу свега што је тамо видео, изражава сумњу у анкете које тврде да у овој држави председнички кандидат демократа Џо Бајден има предност у распону од пет до чак 13 одсто.

Статистичка грешка

На националном нивоу, анкете показују да је Бајден у просечној предности од 7,4 одсто у односу на Трампа; пре двадесетак дана та предност износила је максималних 10,3 одсто.

Но, као што је познато, исход председничких избора у Америци не одлучује укупан број гласова већ њихов однос унутар сваке од 50 савезних држава. А међу њима су најважније такозване колебљиве државе, међу њима и Пенсилванија, које нису ни традиционално црвене попут Тексаса, нити традиционално плаве као Калифорнија или Њујорк, већ од избора до избора мењају страну и заправо одлучују о победнику. У овим, колебљивим државама, Бајден је у просечној предности од само 3,2 одсто. А то већ упада у опсег статистичке грешке.

При чему се, разумљиво, после трауматичног искуства из 2016. године у којој су сва истраживања јавног мњења обећавала уверљиву победу Хилари Клинтон, поставља и питање колико се овим истраживањима може веровати, и смеју ли се уопште она посматрати као поузданији показатељ предизборног расположења Американаца од продаје оних шарених колачића у Хетбороу у Пенсилванији.

Агенција „Ројтерс“ уверава да се анкетама сад може веровати јер су, наводно, истраживачи јавног мњења пронашли начин да својим резултатима обухвате и Трампове бираче које те 2016. нису умели да препознају. Па су зато онако и погрешили, а сада им се то неће догодити.

А опет, испоставиће се на примеру једне скорашње анкете „Вол стрит џорнала“ и телевизије Ен-Би-Си, Бајденова убедљива предност добија се (и) тако што међу анкетиранима буде несразмерно више демократа у односу на републиканце него што их стварно има. Баш као што се то радило и 2016.

Трампова база

И само ће пажљивији посматрачи уочити још неке знакове поред пута који показују зашто Трамп, упркос резултатима анкета, колико год да су (не)прецизне, има реалне основе да се нада победи. Од регистрације нових гласача у кључним државама попут Пенсилваније и Флориде која је на страни републиканаца, преко повећане подршке коју актуелни председник има међу Латиноамериканцима и црнцима у односу на 2016, па до велике предности у ентузијазму Трампових спрам Бајденових бирача. Најзад, и „Галупово“ истраживање показује да чак 56 одсто Американаца предвиђа да ће Трамп победити, док је само 40 одсто оних који су уверени у Бајденову победу идућег уторка.

Којим истраживањима јавног мњења, и којим подацима, треба веровати? Ко је заправо ближи победи, Доналд Трамп или Џо Бајден? И да ли ће питање победника уопште бити решено у изборној ноћи идућег уторка?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.

У овим предизборним данима, преноси Обрад Кесић своје утиске из америчке престонице, „осећа се велика напетост, поготово међу присталицама Џоа Бајдена, зато што је почела да се топи његова предност која је у анкетама донедавно била двоцифрена. Моментум је сада прешао на страну Доналда Трампа, поготово у оним кључним државама, и то може да се наслути и по ентузијазму људи који излазе на улицу да подрже председника. И то не само на великим митинзима који се ових дана одржавају на Флориди, у Аризони, Пенсилванији…, већ и по спонтаним окупљањима Трампових присталица чак и у градовима за које се зна да су најчвршћа упоришта демократа, као што су Чикаго, Њујорк и Лос Анђелес.“

Притом, скреће пажњу Александар Павић како би објаснио несклад између онога што може да се види на улицама и бројки исказаних у истраживањима јавног мњења, „анкете су стављене у службу једне психолошке операције – да се унапред створи атмосфера да, ако Трамп прогласи победу, то не може да буде регуларно“.

Подршка мањинских заједница

Један од фактора који ће ове године пресудно утицати на резултат избора биће гласови мањинских заједница, латиноамеричке и црначке, који су традиционално наклоњени демократама.

Портал „Блумберг“ ових дана указује да су демократе незадовољне излазношћу припадника ових заједница у досадашњем току гласања – као и 2016. нижа је стопа њиховог изласка на биралишта у односу на 2008. и 2012. када је кандидат био Барак Обама, из очигледног разлога – али податак о потенцијалној дистрибуцији ових гласова демократе би требало нарочито да забрине.

Пре четири године, наиме, Хилари Клинтон је добила 62 одсто гласова Латиноамериканаца а Трамп свега 35 одсто; сада је, макар што се Флориде тиче, ситуација обрнута, тако да Трамп води с 50 према 46 одсто за Бајдена. Такође, најновије истраживање агенције „Расмусен“ – која, истина, уобичајено приказује најповољније резултате по актуелног председника, али која је 2016. била најближа тачној прогнози коначног исхода – показује да чак 31 одсто вероватних црних гласача планира да гласа за Трампа, наспрам само 8 одсто из 2016. године.

„Уочљиво је да су се многе ствари промениле од 2016. до данас. Без преседана је подршка коју Трамп, као републиканац, има међу Латиноамериканцима,“ напомиње Обрад Кесић и указује и на податак да актуелни председник има преко 20 одсто подршке међу младим Афроамериканцима, што може да се покаже као један од кључних фактора у колебљивим државама са великим процентом црног становништва.

Александар Павић ставља акценат и на фактор вишемесечних нереда у великим градовима: „Ричард Никсон је два пута добио изборе зато што се, у кудикамо сличним околностима 1968. и 1972, залагао за ред и закон. Управо инсистирање на реду и закону сада Трампу доноси већу подршку и у мањинским заједницама, јер су нередима у великим градовима оне нарочито погођене.“

„Истраживања указују и на пораст подршке Трампу међу младим гласачима, што нико није очекивао, као и међу онима који први пут излазе на изборе. Све су то фактори који забрињавају демократе,“ додаје Обрад Кесић.

Ковертирани хаос

Овогодишњи избори разликују се у односу на све претходне и због енормног броја гласова који ће бити упућени поштом, што отвара широк простор за различите врсте злоупотребе.

На једну од њих упозорио је Штефан Ниман, дописник немачке државне телевизије АРД из Вашингтона, који је твитовао: „Хаос у гласању поштом на који се Трамп жали је стваран. Немам право гласа а добио сам три гласачка листића.“

„Знамо колико Немци и њихови медији подржавају Бајдена, па је ово сведочење утолико интересантније и не сме да се занемари. Уосталом, није случајно што Трамп већ месецима проблематизује питање гласања путем поште; баш као што није случајно и то што демократе на томе инсистирају. Биће велики проблем да се утврди валидност многих гласова и око тога ће сигурно бити пуно спорења, поготово ако резултати буду тесни,“ коментарише Александар Павић.

Оспоравање резултата

С тим у вези, Трамп тврди: „По мом мишљењу, једини начин да изгубим јесте масовна превара.“ Насупрот томе ће „Вашингтон пост“: „Једини начин да републиканци победе јесте да спрече људе да гласају.“ А недавно „Ројтерсово“ истраживање показало је да преко 40 одсто присталица, како Трампа тако и Бајдена, неће прихватити резултат избора ако њихов кандидат изгуби.

„Све је више показатеља да Америка улази у још дубљу кризу; никада до сада није забележена ситуација у којој и једна и друга страна унапред најављују да неће прихватити резултат избора ако се покаже да губе,“ наводи Обрад Кесић. „А ситуација је утолико опаснија што постоји и могућност избијања насиља. Овде се сви наоружавају, бележе се рекорди у продаји муниције и оружја у целој земљи.“

„Организација ‘Блокирајте Вашингтон’ (Shutdown D.C.) уочи избора обучава своје активисте да блокирају путеве, а на сајту ове организације и јасно стоји да се ‘спремају за устанак’. И то ће се и догодити ако Трамп прогласи победу,“ верује Александар Павић.

Објашњавајући шта можемо да очекујемо у изборној ноћи идућег уторка, Обрад Кесић предвиђа: „Ако су анкете овог пута у праву, Бајден ће моћи релативно рано да прогласи победу. Па и ако бројке само буду нагињале у његову корист, очекујем да ће водећи медији прогласити његову победу не сачекавши да буду пребројани сви гласови. У супротном, буде ли Трамп ближи победи, уследиће одуговлачење под изговором да се мора сачекати док се не преброје гласови и док не буду окончани сви процеси које ће покренути незадовољна страна. Све осим уверљиве победе једног или другог кандидата довешће до продужене неизвесности, а с њом ће и тензије наставити да расту, уз позиве обеју страна на мобилизацију својих присталица и излазак на улицу. А моје уверење је, што се самог гласања тиче, да смо ближи исходу из 2016. године и победи Доналда Трампа.“

„Идући уторак неће бити дан избора већ реизбора“, сматра и Александар Павић. Ипак, закључује уз упозорење, „отворено је питање и који ће се још непознати фактори до тада укључити у покушају да саботирају такав резултат избора. Само би убедљива Трампова победа могла да спречи такав сценарио; свака друга варијанта обећава нам веома узбудљиву изборну ноћ и дане који следе.“