„ПРЕДАТОРСКИ СТИСАК“: Ротшилд откупио дужничке деонице и сада он управља Украјином!

На откупу државних дужничких хартија од вредности Украјине ангажовано је неколико великих међународних инвеститора. Највећи власник украјинских дугова постао је инвестициони фонд Franklin Templton. У августу 2013. године поменути фонд је на глобалном финансијском тржишту купио дужничке хартије од вредности Украјине, за номинални износ од 5 милијарди долара. Договор је достигао једну петину укупног спољног дуга Украјине.

Информације о томе колику је суму 2013. године Franklin Templeton, који има све карактеристике једног „финансијског лешинара“, понудио Кијеву за 20% украјинског спољног дуга, остаће пословна тајна. „Финансијски лешинари“ – то су купци дужничких хартија од вредности са јако лошим рејтингом, који их на тржишту откупљују за ситниш, а затим те папире подносе емитенту (држави дужнику), захтевајући стопроцентну исплату према номиналној вредности.

Упадљив пример деструктивних активности „финансијских лешинара“ представља Аргентина. Она је пристала да реструктурира 95-97% свог јавног дуга са носиоцима, али се неколико процената дуга нашло у рукама „финансијских лешинара“ који су уништили све договоре о реструктурирању аргентинског дуга, што захтева потпуно извршење почетних обавеза од стране дужника. „Финансијски лешинари“ (два америчка инвестициона фонда), делујући кроз судство Сједињених држава, осудили су Аргентину на банкрот. Ова земља може бити подвргнута најбезобзирнијој пљачки, уколико се сложи да спроведе ултиматуме „лешинара“ и америчког суда.

Аргентинска прича је упозорење Украјини, чије су се дужничке хартије од вредности нашле у канџама Franklin Templton. Као што је недавно објавила новинска агенција Bloomberg, овај фонд, налази се у надлежности Сједињених држава, под контролом Ротшилд групе, а предаторски стисак ове породице добро је познат.

Пре две године, у чланку „О финансијској ситуацији режима у Кијеву и перспективи банкрота Украјине“, написао сам: „Може доћи до оног истог банкрота, до којег, према Јацењуковом уверењу,“ никада неће доћи“. Неко ће у овом банкроту подразумевано изгубити милијарде, док ће други, супротно томе, без сметњи бахато зарађивати. Између осталог, као што међународно искуство показује, банкроти су ретко ненајављени. Најчешће, они се припремају плански, понекад дуги низ година. Украјина није изузетак. Банкрот ће се тамо десити, али не пре него што покровитељи и скромни корисници организације дају зелено светло, као што је Фондација Franklin Templton. У време када је чланак објављен чувени “ покровитељи и скромни корисници“ овог фонда нису ми били познати. Сада су изашли из сенке, и то је очигледан знак. Драма се ближила расплету.

Прошле године, Rothschild група је преузела иницијативу за формирање групе носилаца украјинских хартија од вредности ради развоја заједничког става о решавању проблема дуга земље. Ротшилдови, које заступа француска филијала групе Rothschild & Cie, понудили су своје услуге „посредника“ у преговорима између Министарства финансија Украјине и поверилаца за реструктурирање дуга. Кредитори су очекивали предлоге Кијева, изјавио је тада генерални директор Rothschild & Cie за Русију и ЗНД, Ђовани Салвети. Он је такође рекао да се мишљења кредитора, о томе шта да се ради са Украјином, разилазе: неки воле да чекају предлоге Владе, други желе да унапред утврде строжија правила. „У овом тренутку, према речима Салветија, представници Фонда (Franklin Templton – ВК) и кредитори размењују мишљења и разговарају о расподели одговорности и програму деловања.“

У сажетој информацији коју је и Bloomberg тада изнео разумљиво је прво, да је банкрот Украјине  еизбежан, а ово је полазна тачка украјинских носилаца дужничких хартија од вредности. И, друго, банкрот ће бити пропраћен реструктурирањем под условима који су врло тешки за Украјину.

Вредна помена је чињеница да се цурење информација о предстојећем банкроту и реструктурирању дуга догодило истог дана када су објављене одлуке ММФ о додељивању новог кредита, у износу од 17,5 милијарди долара, да би се финансирао четворогодишњи програм економске стабилизације. Подударност ова два догађаја у времену може се тумачити на различите начине.

Прва верзија: Између ММФ и Ротшилд групе не постоји довољна координација, они се такмиче за контролу над украјинском привредом.

Друга верзија: Одлука ММФ није „права“, већ представља ПР акцију, предузету како би се спречило даље урушавање и пропадање инвестиција и кредитне способности Украјине.

Трећа верзија: Одлука ММФ је, ипак, „права“, а новац ће бити пребачен Украјини, али не за финансирање ефемерног „програма економске стабилизације“, већ да би Franklin Templton и други финансијски пљачкаши, који имају пријатан изглед „инвестиционих фондова“ могли у потпуности да добију новац за дужничке хартије од вредности Украјине. Према овој верзији, ММФ и Ротшилд група, напротив, врло добро координишу своје поступке.

У случају сувереног банкрота Украјине, из чије неминовности потичу њени носиоци дужничких хартија од вредности, земљом ће управљати duumvirate званичног Вашингтона и међународна финансијска олигархија. Разлог за то ће бити споразум о реструктурирању дуга Украјине, који су представници Ротшилд групе спремни да потпишу са Кијевом.

Споразум ће, као што се могло очекивати, потврдити сагласност између украјинских власти да у потпуности изврше приватизацију земље – не само остатке државних предузећа, већ и земљишта и природних ресурса. Главни корисници такве приватизације ће бити Franklin Templton и други субјекти под контролом Ротшилдових. Међутим, како сматра Андреј Фурсов, Ротшилдови су већ дуго неприметно присутни у различитим регионима и секторима украјинске привреде, укључујући и на истоку. Нарочито они покушавају да приграбе Дњепропетровски регион, где делује банка „Ротшилд Европа“ и Ротшилдов Royal Dutch Shell. То је, реално говорећи, правно пребивалиште Ротшилдових у Украјини. Међутим, моћнијом се, према речима стручњака, сматра њихово „илегално присуство“ – појединци и многе компаније под контролом породице. Практична примена програма реструктурирања сувереног дуга Украјине ће бити заснована на могућностима како легалног, тако и нелегалног присуства Ротшилдових.

Међутим, није све тако једноставно. Интересе у свему овоме има и Рокфелер група, која се учврстила на западу Украјине. Ове групе на неки начин покушавају да поделе земљу, али не могу да прођу без сукобљавања. На пример, многи стручњаци верују да је главни представник Ротшилдових у Украјини био олигарх Дмитриј Фирташ, и чињеница да је испао из игре је дело руку Рокфелерових, који успешно користе административне ресурсе званичног Вашингтона у Кијеву. Duumvirate који се створио у Украјини и предстојећи банкрот чине да ситуација у земљи буде све мање предвидива.

Тагови: Украјина, Џејкоб Ротшилд