ПРАЗНИК СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Крст Јована Владимира обасјао Румију

Празник Свете тројице обиљежен је јуче у Пљевљима, Плаву, Бијелом Пољу и Бару. Према вјековној традицији, на Тројичин дан, у организацији Митрополије црногорско-приморске, одржана је литија на врху планине Румије, гдје су вјерници изнијели крст Светог Јована Владимира.

Барско свештенство, у рану зору, служило је свету литургију у цркви Свете тројице на врху планине, у присуству великог броја Барана и њихових гостију из других крајева Црне Горе, Русије, Србије и Републике Српске.

Као и претходних година, међу вјерницима највише је било младих, који су, како кажу, са лакоћом савладали стрме падине Румије.

У цркви Свете тројице на врху планине, у присуству око 300 Барана и њихових гостију из других крајева Црне Горе, региона и Русије, парох барски отац Јован Пламенац служио је свету литургију.

У суботу вече вјерници су се окупили испред саборног храма Светог Јована Владимира на Тополици, одакле су организовано кренули према цркви Светог Николе у селу Микулићи, у подножју Румије, где је служено празнично бденије. У ноћи између суботе и недјеље око два сата, од манастира Св. Сергија Радоњешког литија је кренула до врха Румије.

Празник је обиљежен и у Пљевљима. У пљеваљском манастиру Света тројица епископ Јоаникије је навеода је овај празник рођендан цркве и да је силаском Светог духа на апостоле црква почела да живи и да је од тог времена, па све до данашњег дана Свети дух присутан. Владика је током празничне бесједе истакао и значај пљеваљског манастира.

– Рођендан цркве није Божић, када је Исус Христос примио људско тијело, нити Велики петак, када је пострадао, већ управо данашњи дан – када је Свети дух сишао на апостоле – рекао је владика Јоаникије и истакао да је неопходно да се српски народ све више окупља око Христове цркве.

Поручио је да је неопходно поштовати пост, постити сриједу и петак и причешћивати се. Епископ је изразио задовољство што је древна пљеваљска светиња, манастир Света тројица, обновљен и што из дана у дан све више окупља вјерујући народ.

– За обнову ове светиње велику захвалност дугујемо и бившем епископу милешевском Филарету, који је уложио велики труд и рад – истакао је Јоаникије, који након разрјешења епископа Филарета привремено управља милешевском епархијом.

Уз саслужење свештенства и монаштва Српске православне цркве, владика Јоаникије је јуче служио Свету архијерејску литургију, након чега је пререзан и славски колач.

На платоу испред манастира Свете тројица јуче је одржан и велики народни сабор. Окупио се велики број вјерника из пограничних општина Црне Горе, Србије и Републике Српске. Народно славље је почело уочи празника, по одслуженом претпразничком бденију и трајало је до касно у ноћ. По старом обичају вјерници су долазили у пљеваљску светињу да се поклоне. Вјерује се да је неопходно да онај ко је дошао у светињу, треба и да прође испод ковчега у коме се налазе мошти светитеља. Рука и штап првог српског архиепископа Светог Саве некада су се чували у овом манастиру, а данас се налазе у манастиру Милешеви код Пријепоља.

Манастир Света тројица обновљен је крајем 15. вијека на темељима цркве из времена владавине династије Немањића. Током турског ропства манастир није рушен захваљујући способним тројичким монасима. Влада и мишљење да су турске власти чувале манастир јер су власт у Пљевљима тада чинили Срби који су примили ислам. Вјерује се и да је Хусеин паша Бољанић са обновитељима манастира, српским калуђерима и старим племством, био у блиским родбинским везама.

Будући да манастир Света тројица никада није рушен ни разаран, он је током турског ропства и био мјесто окупљања учених људи. Из тог времена у манастиру су сачуване важне црквене књиге, документа, а манастирска ризница је једна од најбогатих у Српској православној цркви.

Поводом храмовне славе манастира Свете тројице у Брезојевицама у Плаву, уз присуство вјерног народа плавске жупе, јереј Жељан Савић, парох горње-полимски и гусињски и трпачко-шекуларски, с оцем Георгијем, служио је свету литургију. Јереј Савић је појаснио да је тај дан спомен на силазак Светог духа на апостоле, празник који представља рођендан хришћанске цркве, а празнује се педесети дан послије Васкрса, па се зове и Педесетница.

– Педесети дан по васкрсењу и десети дан по вазнесењу излила се обилата благодат Светог духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде. Као што је јављање Бога на Синају било рођендан јеврејског народа, тако је и силазак Светог духа на апостоле рођендан хришћанске цркве. Тог дана цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом. Овај празник се повезује и са временима када се славио празник жетве, радости и љубави – истакао је јереј Жељан Савић.

Домаћини славе братство Раденовићи приредили су богату трпезу љубави, а њихов братственик Милић Раденовић пожелио је присутнима радост, срећу и љубав и честитао славу храма.

– Драги оче, браћо и сестре, уважени пријатељи, имамо част и радост да ову трпезу љубави дијелимо са вама који сте данас дошли да овај празник прославимо заједно. Посебно се радујем што смо сложни и надам се да ћемо се сабирати још много љета, оваквим поводом а и свим другим веселим поводима. Желимо вам да се лијепо осјећате. Од срца вам захваљујемо што сте својим присуством увеличали овај дан – славу Свете тројица. Рајковићима, који су примили славски колач и који ће бити домаћини наредне славе, желимо да срећно и успјешно припреме тај чин и да тада поново будемо заједно, да се дружимо и радујемо – истакао је Милић Раденовић.

У име братства домаћина наредне славе Бојо Рајковић је пожелио да се слава манастира слави дуго, а братству Раденовић је захвалио на изванредној организацији славе и истакао да се нада да ће они као домаћини наредне године бити такође на висини задатка.

Прослава у Мајсторовини

Прослава Тројичиног дана у манастиру Мајсторовина у Бијелом Пољу започела је свечаним бденијем, које је уочи празника служио епископ будимљанко-никшићки Јоаникије. Владика је том приликом у искушеничку мантију обукао Миљана Ивића, сабрата обитељи Свете тројице у Мајсторовини.

– Господ је прије вазнесења обећао својим ученицима да ће им послати Духа светога, заповиједивши им да се не разилазе из Јерусалима, него да послије Његовог вазнесења пребивају заједно у молитви, док се не обуку у Силу са висине. А та Сила са висине у коју су се обукли свети апостоли је онај огањ божански који је Господ послао на овај свети велики празник, укријепивши силом Духа светога и огњем божанским и истином Божијом и правдом, свјетлошћу животворном и вјечном њихове душе, њихова срца, просвијетливши њихове умове и тиме их опуномоћивши да проповиједају Његово јеванђеље по цијелом свијету – истакао је владика.

Он је указао на значај овога спасоносног догађаја.

– Господ је својим домостројем спасења учинио све што је било потребно, а овај свесвијетли празник и чудесни догађај био је завршетак и пуноћа свих дјела Божијих. И зато кажемо да се на овај свети празник та пуноћа испунила и осјетила. Од тада па до дана данашњега Господ шаље Светога духа и укрепљује не само нас, свештенослужитеље, него све праве истинске хришћане – да могу носити свој крст, свједочити своју вјеру православну, ићи путем Господњим, трпјети искушења и побјеђивати их. Тако могу ићи увијек за Господом, свједочећи вјеру и прослављајући свето име Његово – казао је владика.

Служба у древној светињи

На сами празник, који се слави педесетог дана по Васкрсу, литургијом је началствовао протојереј Драган Станишић, професор Цетињске богословије, уз саслужење архимандрита Јоаникија и бројне свештенике и монахе Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.

Добродошлицу у древну немањићку светињу вјерницима је пожелио архимандрит Јоаникије, који је подсјетио да је она подигнута и обновљена помоћу вјерног народа.

–Данас славимо велики празник који је у ствари рођендан цркве – казао је Јоаникије у Бијелом Пољу.

Протојереј Драган Станишић је поручио да су се вјерујући народ и свештенство сабрали да чују и виде оно што је најважније у нашему животу – љубав.

– Све што постоји, што имамо и чему тежимо – то је љубав. А овом службом познајемо да је та љубав Божанска и да она потиче од самога Бога, који нас окупља у Божијим храмовима. Љубав је милост, радост, топлина, братство, изобиље небеских и земаљских плодова, благорастворење ваздуха, свјежина живота. И зато на овај празник уносимо свјеже покошену зелену траву, чиме показујемо да су истина и љубав непрекидна свјежина, која у све вијекове освјежава, без чега не можемо да живимо – поручио је отац Драган.

Тагови: Свете Тројице, Црна Гора