У седишту УН, архивски документи, аутентични предмети, документарни филм, фотографије, књиге – подсећају на српске, јеврејске, ромске жртве.

У Савезу јеврејских општина Србије кажу да међународној јавности није довољно познато шта се догађало у систему јасеновачких логора, где је десетине хиљада људи оставило своје животе.

„Треба знати у вези са системом јасеновачких логора да су они познати по изузетној суровости. На светском нивоу треба да буде познато како су убијане и зверски мучене жртве. Да ли зграда УН – мислим да је свако место добро где ће се казати и говорити о месту патње као што је био систем јасеновачких логора“, истиче Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије.

„Јасеновац – право на незаборав“ у чворишту дипломатских односа право је место да се пробуди пажња светске јавности, сматрају историчари.

„Веома је тешко квантификовати ефекат ове изложбе. Ако имамо да су вредности антифашизма и даље дубоко уткане у систем међународних односа, потенцирање наше улоге у антифашистичкој борби и страдање наших народа на један примерен и културан начин свакако може допринети развоју наших међународних односа“, сматра историчар Немања Старовић из фондације „Београдски стратешки дијалог“.

Мач са две оштрице

Да дипломатске активности увек имају две оштрице потврђује захтев Хрватске да се уклони поставка о Јасеновцу. Осим што званичном Загребу смета истицање броја настрадалих, спорно је и како изложба представља Алојзија Степинца.

„Мислим да су људи који су о томе одлучивали морали и те како да размисле, јер ради се о УН, ради се о партнеру Израелу, односно јеврејским организацијама које су саучесник у томе и, наравно, може се очекивати одређена реакција не само Хрватске него и Ватикана. Оно што би било лоше, то је да реакција Ватикана изазове реакцију неких других земаља, јер ипак католичка црква има јак утицај у низу земаља у свету“, каже професор Факултета политичких наука Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.

Ипак, дипломате подсећају да је на маневар Хрватске интервенисао генерални секретар УН.

„УН се труде да буду неутралне колико је то могуће, али не можете о таквим стварима никада гарантовати стопостотну неутралност. Они налазе разлог зашто је то тако. Овде је врло јасан разлог обележавање дана Холокауста. Нама је стало до тога да се зна нешто о ономе што сматрамо да је затајено, да није јавности познато“, рекао је Висковић.

А изложба на Ист Риверу није прва која је изазвала дипломатске трзавице на релацији Србија–Хрватска. Пре три године изложба у Мадриду подстакла је расправу о томе чији је Тесла.